U jednoj finskoj studiji identifikovane su značajne razlike u genskoj aktivnosti fetalnog creva, mozga i placente, u zavisnosti od mikroba u telu majke i jedinjenja koja oni proizvode. Nalazi pokazuju da su mikrobi majke važni za razvoj i zdravlje njenog potomstva.
Smatra se da je mikrobiom majke ili majke važna za razvoj i zdravlje njenog potomstva. Međutim, do sada se malo zna o tome kako počinju interakcije sa mikrobiomom i koji su mehanizmi delovanja.
Saradnička studija sprovedena na Univerzitetima u Helsinkiju, Istočnoj Finskoj i Turkuu istraživala je kako mikrobiom majke utiče na razvoj fetusa upoređujući fetuse normalnih i bez klica mišjih brana koje žive u sterilnom okruženju. Istraživači su merili ekspresiju gena i koncentraciju malih molekulskih jedinjenja, ili metabolita, u fetalnom crevu, mozgu i placenti. Istraživanje je objavljeno u BMC Biologija.
„Efekti mikrobioma brana i metabolita koje ona proizvodi na razvoj fetusa nisu ranije istraženi na tako sveobuhvatan način“, kaže Mikael Niku, glavni istraživač studije sa Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Helsinkiju.
„Naša studija baca svetlo na značaj mikrobioma i mehanizme pomoću kojih mikrobiom utiče na individualni razvoj i trudnoću. Identifikovali smo ranije nepoznata jedinjenja u fetusu, koja su verovatno mikrobna i koja mogu biti važna za individualni razvoj.“
Istraživači su pokazali da postoje značajne razlike u ekspresiji gena u crevima, mozgu i placenti fetusa bez klica i normalnih miševa.
U crevima, geni povezani sa imunološkim sistemom i interakcijama domaćin-mikrob bili su manje aktivni kod fetusa majki bez klica. Postojale su značajne razlike u ekspresiji gena u mozgu povezanih sa razvojem i funkcionisanjem nervnog sistema. U placenti su postojale razlike u ekspresiji nekoliko važnih gena koji regulišu trudnoću.
Razlike su bile veće kod muških fetusa, što ukazuje na to da oni mogu biti osetljiviji na efekte mikrobioma majke, barem kod miševa.
Istraživači su otkrili da je ekspresija mnogih važnih gena povezana sa koncentracijom metabolita koji će verovatno biti modulisani mikrobiom majke. Ovi metaboliti su bili odsutni kod fetusa majki bez klica, ili su se pojavili barem u značajno nižim koncentracijama.
„Izgleda da će takvi mikrobni proizvodi verovatno uticati na razvoj creva i mozga, kao i na funkcionisanje placente. Mnogi od ovih metabolita su ranije nepoznati“, kaže Niku.
Grupa sada istražuje pojavu mikrobnih metabolita kod drugih sisara: prasadi i teladi, kao iu uzorcima mekonijuma i amnionske tečnosti beba.
Danas, nedostaci u interakciji domaćin-mikrob u ranim fazama života uzrokovani, na primer, neuravnoteženim okruženjem ili antibioticima, mogu predisponirati potomstvo na disfunkciju imunog sistema, kao što su inflamatorne bolesti creva i alergije.
„Naše istraživanje nam pomaže da razumemo poreklo ovakvih poremećaja, čineći potencijalno mogućim u budućnosti da poboljšamo njihovu prevenciju i lečenje“, kaže Niku.