Ksilella fastidiosa, smrtonosna bakterija koja izaziva bolesti koja je već uništila milione biljaka simboličnih mediteranskih useva, poput vinove loze, maslina i badema, začepljivanjem njihovih kanala i biljnih tkiva, dobiće podsticaj od klimatskih promena u relevantnim regiona za proizvodnju vina u kojima je rizik trenutno nizak.
Istraživači sa Instituta za međudisciplinarnu fiziku i kompleksne sisteme (IFISC), zajedničkog centra Španskog nacionalnog istraživačkog saveta (CSIC) i Univerziteta Balearskih ostrva (UIB), razvili su novu tehniku za karakterizaciju rizika od osnivanja Pirsove bolesti, i koristeći najsavremenije klimatske podatke, dobili su predviđanja o budućem širenju bolesti pod različitim scenarijima koje predstavlja globalno zagrevanje. U radu su sarađivali istraživači sa Instituta za fiziku Kantabrije (IFCA), zajedničkog centra CSIC-a i Univerziteta u Kantabriji.
Ovi nalazi, objavljeni u studiji u časopisu Naučni izveštaji, opisuju kako bi povećanje prosečne temperature planete za više od 3 stepena u poređenju sa predindustrijskim nivoima predstavljalo „prekretnicu u riziku“ uspostavljanja bakterije, koja trenutno utiče na useve u obalnim mediteranskim oblastima, šireći se severnije u Evropi.
Klima određuje područje u kome se ove bolesti mogu javiti, pa povoljna temperatura podstiče razvoj epidemija. Naučnik Manuel Matias, iz IFISC-CSIC-UIB i autor ovog istraživanja, smatra da su klimatske promene ključni faktor u „impulsu i distribuciji bolesti u biljkama širom sveta“.
Tim koji predvodi Matias razgraničio je zarazni efekat Ks. fastidiosa u četiri različite faze kontinuiranog rasta temperatura koje se predviđaju za naredne godine: povećanje od 1,5, 2, 3 i do 4 stepena, u poređenju sa predindustrijskim nivoa. Obrazac povećanog rizika od uspostavljanja bolesti usled povećanja temperature ponavlja se u svim scenarijima.
Upravo je prošla decenija od prvog otkrivanja bakterije Ks. fastidiosa u Evropi, koja se do 21. veka zvanično smatrala patogenom ograničenom samo na američki kontinent. U Kaliforniji (Sjedinjene Američke Države), ova bakterija izaziva smrtonosnu Pirsovu bolest kod vinove loze, stvarajući milione dolara gubitaka u sektoru vina svake godine. Zaražene biljke daju malo plodova lošeg kvaliteta, listovi im obezboje, nekrotizuju i opadaju, a biljke mogu da uginu u roku od nekoliko godina, posebno ako se ne zalivaju, što je pravilo u mnogim mediteranskim područjima.
Za analizirane evropske epidemije, pljuvačice, koje pripadaju porodici Aphrophoridae, posebno livadska pljuvačica, Philaenus spumarius, smatraju se glavnim vektorom. Brzo širenje bolesti već je dovelo do uništenja useva u Italiji (21 milion stabala maslina u regionu Apulije), a takođe je krivac i za iščupanje hiljada stabala badema na Balearskim ostrvima (samo na Majorci je procenjuje se da je zahvatilo 80% stabala badema) i nekoliko okruga u provinciji Alikante.
Istraživanje, koje se može konsultovati ovde, pokazuje kako produženi porast temperatura širi distribuciju Ks. fastidiosa dalje na sever od prvobitno pogođenih područja blizu Mediterana, pri čemu su Francuska, Italija i Portugal najteže pogođene zemlje. Studija takođe ukazuje na pad insekata P. spumarius, iako marginalan u nekim oblastima, kao što je veliki deo Španije, što bi malo povećalo njegovu ekološku nišu u kontinentalnijim ili planinskim oblastima Evrope.
Istraživači smatraju da su klimatske promene jedan od najvećih izazova za poljoprivrednu politiku EU. Oni tvrde da će predviđanje onoga što bi se moglo dogoditi u određenim regionima pomoći da se u budućnosti donesu bolje odluke, povećavajući nivo nadzora u ovim oblastima, smanjujući mogući uticaj bolesti na useve.
Iz tog razloga, naučnici su kvantifikovali rizik od infekcije Ks. fastidiosa na različitim prostornim skalama; na nivou zemlje, naziva i poznatih zasada vina. Na osnovu analize područja pod rizikom po zemlji, naučnici su uporedili kako se, u početnom scenariju koji predviđa povećanje temperature od 1,5 stepeni Celzijusa, Portugal i Grčka suočavaju sa najvećim rizikom od infekcije, sa 12% i 2% više, respektivno. .
Scenario koji bi, na dodatna 4 stepena, podigao do „zapanjujućeg“ rizika, priznaju, od 47% i 63%. Autori opisuju kako bi u ovom scenariju Francuska i Italija takođe iskusile „relevantan“ rizik, iako manji. U slučaju Španije, drugog najvećeg proizvođača vina, pojašnjavaju da bi rizik ostao sličan trenutnim nivoima.
Situacija koja je u suprotnosti sa nekim oblastima sa oznakom porekla, gde bi porast od više od 2 stepena doveo vinske useve u ozbiljan rizik, kao što su oni na jugoistoku Francuske; Penedes, u Španiji; portugalski Bairrada ili Toskana, u Italiji, između ostalih. Ovi podaci se mogu konsultovati onlajn na sajtu IFISC-a, uz detaljnu analizu po nazivu porekla, vrstama rizika, scenariju prema porastu temperature, a koji je takođe organizovan po zemlji i geografskom području.
Autori priznaju ograničenja svog modela, koji radi sa klimatskim projekcijama kada se suoči sa zamršenošću mikroklime koja se nalazi u nekim vinogradarskim područjima. Ipak, smatraju da je važno pokušati da shvate kako se bolest širi, pa otuda i interdisciplinarno poreklo studije, koja objedinjuje epidemiološke i klimatske modele.
Istraživanje se zaključuje tvrdnjom da će nove informacije pomoći da se bolje upravlja resursima za prevenciju tako što će dati prioritet oblastima prema riziku od infekcije. Način na koji Evropa može, uprkos neizvesnosti, da donese bolje odluke i efikasne strategije za ublažavanje rizika koje predstavlja Pirsova bolest. Način, kažu naučnici, da se zaštiti budućnost vinogradarstva u uslovima klimatskih promena.
