Poljoprivredno zemljište često sadrži mnoštvo patogena koji napadaju biljke i smanjuju prinose. Švajcarski istraživački tim je sada pokazao da inokulacija tla mikoriznim gljivama može pomoći u održavanju ili čak poboljšanju prinosa bez upotrebe dodatnih đubriva ili pesticida. U velikom poljskom ogledu, prinos biljaka je povećan i do 40%.
Intenzivna upotreba đubriva i pesticida na poljima smanjuje biodiverzitet i zagađuje životnu sredinu. Stoga postoji veliko interesovanje za pronalaženje održivih načina za zaštitu prinosa bez upotrebe poljoprivrednih hemikalija. Jedan primer alternativnih bioloških preparata su mikorizne gljive, koje su korisni organizmi koji pomažu biljkama da steknu hranljive materije.
Tim istraživača sa univerziteta u Cirihu i Bazelu, Agroscope i Istraživačkog instituta za organsku poljoprivredu (FiBL) sada je po prvi put u većim razmerama pokazao da primena mikoriznih gljiva na terenu radi. Gljive su pomešane u zemljište pre setve useva na 800 probnih parcela na 54 farme kukuruza u severnoj i istočnoj Švajcarskoj.
„Na četvrtini parcela, mikorizne gljive su omogućile do 40% bolje prinose. To je ogromno“, kaže ko-voditelj studije Marsel van der Hajden, ekolog zemljišta sa Univerziteta u Cirihu i iz Asgroskopa. Ali postoji kvaka: na trećini parcela prinos se nije povećao, a ponekad čak i smanjio. Istraživački tim u početku nije mogao da objasni zašto se to dogodilo.
U potrazi za uzrokom, istraživači su analizirali različita hemijska, fizička i biološka svojstva zemljišta, uključujući biodiverzitet mikroba u tlu. „Otkrili smo da je inokulacija najbolje funkcionisala kada je u zemljištu već bilo mnogo gljivičnih patogena“, kaže prvi autor Stefani Luc iz Agroskopa, saveznog centra nadležnosti za poljoprivredna istraživanja.
„Mikorizne gljive deluju kao neka vrsta zaštitnog štita od patogena u zemljištu koji bi oslabili biljke.“ Kao rezultat, normalan prinos može da se održi na poljima gde bi, bez mikoriznih gljiva, bilo gubitaka. Nasuprot tome, mikorizne gljive su imale samo mali uticaj na polja koja nisu bila kontaminirana patogenima.
„Tamošnje biljke su ionako jake i odlično rastu. Upotreba mikoriznih gljiva u takvim slučajevima ne donosi nikakve dodatne koristi“, kaže druga prva autorka, Natača Bodenhauzen sa Istraživačkog instituta za organsku poljoprivredu.
Cilj studije je bio da se predvidi uslovi pod kojima funkcioniše inokulacija mikorize.
„Sa samo nekoliko indikatora zemljišta — uglavnom gljiva u tlu — bili smo u mogućnosti da predvidimo uspeh inokulacije na devet od 10 polja, a samim tim mogli smo da predvidimo i prinos žetve čak i pre sezone polja“, kaže Klaus, vođa studije. Schlappi sa Univerziteta u Bazelu. „Ova predvidljivost omogućava ciljanje upotrebe gljiva na poljima na kojima će raditi. To je ključni element za razvoj ovih tehnologija u pouzdane poljoprivredne metode“, kaže Schlappi.
Još uvek su potrebna dalja istraživanja kako bi se otkrio najlakši način za širenje gljivica na velikim površinama. Ipak, „rezultati ovog terenskog ispitivanja predstavljaju veliki korak ka održivijoj poljoprivredi“, zaključuje Marsel van der Hajden.
