Stare, gojazne muve postaju zdravije i žive duže ako se stave na dijetu, izvještavaju istraživači Univerziteta Konektikat 8. decembra u PNAS-u. Ako efekat važi za ljude, to bi značilo da nikada nije kasno da gojazni ljudi poboljšaju svoje zdravlje ishranom.
Za previše nas, previše jedenja ide uz starenje i sklonost ka gojaznosti. Različite zdravstvene organizacije različito definišu gojaznost, ali se svi slažu da to znači imati previše telesne masti i da je povezana sa nizom bolesti povezanih sa metabolizmom, uključujući bolesti srca i dijabetes.
Mnoga istraživanja na životinjama su pokazala da jedenje manje – što znači oštro ograničavanje kalorija bez pothranjenosti – produžava životni vek. Dok su ispitivanja na ljudima pokazala dokaze o korisnim efektima manje jedenja na zdravlje, posebno kod zdravih gojaznih pojedinaca, studije koje ispituju efekte na životni vek su bile nerealne za ljude.
Sada, istraživači UConn School of Medicine su pokazali da voćne mušice koje su hranjene ishranom sa visokim sadržajem šećera, proteina i kalorijama koja oponaša prerađenu modernu ishranu imaju metaboličke promene slične kao kod gojaznih ljudi. Prebacivanje ovih gojaznih muva na niskokaloričnu ishranu, čak i veoma kasno u životu, može dramatično promeniti njihov metabolizam i produžiti im živote.
Voćne mušice žive kratko i brzo — životni vek muva koje se uzgajaju na visokokaloričnoj ishrani je kraći od 80 dana, dok najduže na niskokaloričnoj ishrani mogu dostići 120 dana. Da bi proverili da li promene u ishrani u kasnim godinama života mogu da promene životni vek muva, istraživači predvođeni genetičarkom Blankom Roginom iz UConn-ovog Odeljenja za genetiku i nauke o genomu i Instituta za sistemsku genomiku podigli su nekoliko serija voćnih mušica.
Neke od muva su uzgajane na niskokaloričnoj ishrani koja je davala samo polovinu energije u odnosu na redovnu ishranu, dok su druge uzgajane na visokokaloričnoj ishrani koja je davala tri puta veći broj kalorija od uobičajenog.
U ovoj studiji su posebno posmatrali muške muve. Mlade mušice koje su sa 20 dana prešle sa visokokalorične na niskokaloričnu ishranu živele su veoma dugo, slično mušicama koje su hranjene niskokaloričnom ishranom od prvog dana.
Ono što je iznenadilo istraživače je da je prebacivanje ishrane muva na niskokaloričnu i dalje pouzdan način da se produži životni vek čak i starim muvama koje su lošeg zdravlja. Stariji insekti odgajani na visokokaloričnoj ishrani imali su više lipida u svojim telima i trošili su više energije na odbranu tela od reaktivnih vrsta kiseonika.
Takođe su imali veću stopu smrtnosti od muva uzgajanih na niskokaloričnoj ishrani. Ali kada su preživele visokokalorične muve prešle na niskokaloričnu ishranu nakon 50 ili čak 60 dana (kada je većina visokokaloričnih muva već umrla), njihov metabolizam se promenio, stopa smrtnosti je opala, a životni vek im se produžio.
„Naše studije su sprovedene na muvama koje su bile stare na visokokaloričnoj ishrani, slično gojaznim pojedincima, što sugeriše da bi promena ishrane u kasnom životnom dobu kod gojaznih ljudi mogla imati izvanredan povoljan uticaj na zdravlje“, kaže Rogina.
UConn School of Medicine Genetics and Genome Sciences Katedra Brent Gravelei i drugi istraživači u timu pogledali su gene koje eksprimiraju visokokalorične mušice i uporedile ih sa niskokaloričnim mušicama. Geni koji kontrolišu fiziološku i metaboličku adaptaciju razlikuju se između grupa.
„Izvanredan nalaz ove studije je da čak i nakon što su živele značajan deo svog života na visokokaloričnoj ishrani, muve mogu dobiti prednosti produženja životnog veka jednostavnim prelaskom na niskokaloričnu ishranu“, kaže Grejvli.
Rezultati tima pokazuju da se metabolizam muva može prilagoditi promeni u ishrani čak i u starosti. Pošto se mnogi osnovni metabolički putevi kod voćnih mušica dele sa ljudima, ova studija sugeriše da ljudski metabolizam može reagovati na isti način, a pojedinci koji jedu visoko kaloričnu ishranu mogu imati koristi od smanjenja unosa kalorija u starosti. Istraživači trenutno analiziraju podatke o ženskim voćnim mušicama da vide da li postoje razlike u vezi sa polom u odgovoru na promenu ishrane.
