Naša svakodnevica je puna pravila, kao što su kako treba da se oblačimo, kako se pozdravljamo, kojom stranom puta vozimo i kada prelazimo na semaforu. Ove i mnoge druge društvene norme su osnova za ljudski suživot u društvima. U nedavnoj studiji naučnika sa Univerziteta u Regensburgu i Univerziteta Oksford, koja je sada objavljena u časopisu Naučni izveštaji, pokazalo se da čak i bebe razumeju šta je ispravno, a šta pogrešno.
„Prvi put smo uspeli da pokažemo da bebe već znaju da se treba ponašati na isti način kao i ostali članovi grupe. To je bio slučaj i kada je prikazana potpuno nova akcija koju su bebe uspele da posmatrajte samo dva puta“, kaže prof. dr Moric Koster, prvi autor studije, ove nalaze. „I sami smo bili iznenađeni koliko brzo mala deca shvataju nova društvena pravila, a to je znatno ranije nego što se ranije pretpostavljalo.
Da bi istražili razumevanje društvenih normi u detinjstvu, naučnici su kreirali kratke animirane slikovne priče u kojima dva sićušna lika izvode novu radnju (na primer, stavljaju dve lopte jedna protiv druge). Treći lik u sceni je ili izveo istu radnju ili je uradio nešto potpuno drugačije (npr. bacanje loptica u vazduh).
Kada je treći lik želeo da se pridruži druga dva lika, oni su ili reagovali dobrodošlice i prihvatili trećeg lika ili su reagovali odbijanjem i okrenuli se od trećeg lika. Naučnici su izmerili prečnik zenice beba, da bi istražili njihovu iznenađujuću reakciju.
Deca su iznenađena kada je reakcija grupe nekonzistentna, odnosno ako se afirmiše nekonformno ponašanje trećeg karaktera ili ako ponašanje koje je u skladu sa grupom ipak dovodi do isključenja iz grupe.
„Veoma važna karakteristika društvenih normi je da se ne ponašamo samo kao i drugi, to se nalazi kod mnogih životinjskih vrsta sa njihovim prirodnim ponašanjem, već i da društveno procenjujemo druge prema tome da li se pridržavaju pravila koja su postavili drugi ili ne. “, objašnjava Moric Koster.
„U principu, ovo može biti bilo koje ponašanje, tako da pravilo može ispuniti samo sebi cilj, signalizirajući drugima da neko pripada određenoj grupi. Izvanredno je da bebe to shvate pre nego što mogu da izraze pravila ili same kompetentno izvedu prikazane radnje. Ono što smo pronašli može, dakle, biti veoma osnovni ljudski mehanizam, društveni kompas, da tako kažem, koji omogućava bebama da se organizuju i da se kreću u svom društvenom okruženju od veoma ranog života.“
