Studija pokazuje da autizam može biti povezan sa različitim percepcijama kretanja u detinjstvu

Studija pokazuje da autizam može biti povezan sa različitim percepcijama kretanja u detinjstvu

Nova studija istraživača sa Univerziteta Upsala i Instituta Karolinska pokazuje da deca koja razvijaju simptome autizma imaju različitu aktivnost u vizuelnom korteksu svog mozga već od pet meseci kada posmatraju određene vrste pokreta. Ovaj nalaz može ukazivati na to da autistični ljudi doživljavaju svoju okolinu na drugačiji način čak i od najranije dobi, što može uticati na njihov razvoj i učenje.

Autizam je definisan izazovima sa socijalnom komunikacijom zajedno sa ograničenim i repetitivnim karakteristikama ponašanja i interesovanja. Međutim, istraživanja pokazuju da autisti takođe imaju drugačiju percepciju i reakciju na različite stimuluse. Konkretno, mnoga istraživanja su pokazala vezu između autizma i poteškoća u percepciji celih jedinica u vizuelnim obrascima kretanja – kao što je kada jato ptica formira zajednički pokret na nebu. Biti u stanju da integriše signale pokreta u celokupnu figuru je važno u smislu sposobnosti da se pravilno percipira kako se objekti i površine kreću u odnosu na posmatrača.

Nova studija, objavljena u Communications Biologi, ispitala je aktivnost u mozgu petomesečnih beba koje sede u krilu svojih roditelja dok gledaju različite vrste vizuelnih informacija. Istraživači su merili kako mozak reaguje na jednostavne vizuelne promene u svetlosti (kao što je linija koja menja smer) tako i na složenije obrasce gde je sposobnost da se vide cele jedinice stavljena na test. U proceni je korišćena EEG tehnologija, koja beleži slabe električne signale koji se prirodno stvaraju u moždanoj kori mozga prilikom obrade informacija. Signali su mereni pomoću elektroda postavljenih oko glave na posebno prilagođenom poklopcu.

Deca koja su kasnije – u dobi od tri godine – ispoljila mnoge klasične simptome autizma imala su različitu moždanu aktivnost kada su se na ekranu prikazivali složeni obrasci pokreta. Ovo sugeriše da mozak autističnih ljudi drugačije obrađuje vizuelne pokrete od ranog detinjstva. Jednostavnije vizuelne promene su, s druge strane, proizvele jasan i sličan odgovor u mozgu svih dece.

„Vidjeti ovu razliku nekoliko godina prije nego što se razviju simptomi autizma je nešto potpuno novo i doprinosi našem razumijevanju kako izgleda rani razvoj kod autizma. Autizam ima jaku naslednu komponentu i vjerovatno je da razlike koje vidimo u vizuelnoj percepciji u detinjstvu su povezani sa genetskim razlikama“, objašnjava Terje Falck-Itter, profesor na Odeljenju za psihologiju Univerziteta Upsala i direktor studije.

„Možemo samo da nagađamo o subjektivnom doživljaju vizuelnog pokreta odojčeta. Međutim, s obzirom na rezultate i prethodne studije o odnosu između moždane aktivnosti i iskustva kod odraslih sa dijagnozom, moguće je verovati da oni to doživljavaju na drugačiji način. Takođe je moguće da je ovaj nalaz povezan sa percepcijom složenog društvenog pokreta, kao što je interpretacija izraza lica. To je nešto što želimo da istražimo u budućim studijama.“

Studija je deo većeg istraživačkog projekta EASE (Earli Autism Sveden), saradnje između Univerziteta u Upsali i Centra za neurorazvojne poremećaje Karolinska instituta (KIND). Kada su deca imala tri godine, sprovedeno je standardizovano posmatranje igre sa psihologom i na osnovu toga svako dete dobija ocenu koja odgovara simptomima autizma. Studija je takođe uključila kontrolnu grupu od preko 400 beba, što znači da su istraživači dobro poznavali kako dečji mozak obično reaguje na ove stimuluse.

„Autizam se trenutno ne može sa dobrom preciznošću dijagnostikovati do oko dve do tri godine, ali se nadamo da će nam više znanja o ranom razvoju omogućiti da ove procene napravimo ranije u budućnosti. To bi olakšalo porodicama da dobiju podršku i nadamo se da je individualizovan trening pre. To bi takođe moglo da podstakne potpuno nova istraživanja ranih intervencija.Rezultati ove studije su pokazali statistički značajne razlike između grupa, ali je važno naglasiti da je tačnost EEG merenja bila preniska da bi se moglo predvideti razvoj pojedinačne dece. Stoga je prerano reći da li će ovaj metod imati kliničku vrednost za rano otkrivanje, na primer“, zaključuje Falck-Itter.