U 2016. godini, prepoznajući da nedostatak istraživanja na ženskim životinjama ometa uspeh tretmana za poremećaje raspoloženja, Nacionalni instituti za zdravlje (NIH) promenili su svoju politiku za osnovna istraživanja kako bi uključili seks kao biološku varijablu za osnovna istraživanja, potez koji je pokrenuo eksplozija istraživanja polnih razlika.
„Izgradnja jake nepristrasne osnove literature pomoći će otkrivanju efikasnijih i polno specifičnih biomarkera za početak depresije i ciljati bolji tretman“, rekla je Džordžija Hodes, docent na Školi neuronauka, koja je deo Virginia Tech College of Science.
Hodes i koautor Doson Krop, dr. student neuronauke, pregledao je neke značajne nalaze od mandata NIH u članku nedavno objavljenom u časopisu Nature Mental Health.
Među njima su:
1- U poređenju sa muškarcima, žene imaju dvostruko veći rizik od razvoja depresije i anksioznih poremećaja, doživljavaju prvu epizodu depresije ranije i imaju više kumulativnih epizoda tokom svog života.
2- Muškarci su potencijalno manje dijagnostikovani sa glavnim depresivnim poremećajem (MDD) zbog razlika u simptomima između polova. Oni su skloniji eksternalizaciji simptoma, pokazuju izraženiju ljutnju ili nasilje i češće imaju komorbidne poremećaje korišćenja droga ili alkohola.
3- Različite vrste ćelija u mozgu imaju osnovne razlike između polova koje se pojačavaju pod uticajem stresa. Na primer, mikroglije, imunske ćelije centralnog nervnog sistema, pokazuju osnovne razlike između muškaraca i žena tokom razvoja i u odraslom dobu, što može doprineti polnim razlikama u psihijatrijskim poremećajima.
4- Čini se da muškarci imaju veću podložnost izlaganju prenatalnom ili ranom stresu, što dovodi do promena u fiziologiji i ponašanju tokom perioda pre puberteta. Promene u ponašanju kod žena možda neće biti primetne sve do nakon puberteta.
5- Neka istraživanja na miševima pokazuju da hroničan promenljiv stres – ponavljajući fizički, psihološki i socijalni stres koji je nepredvidiv i neizbežan – može izazvati odgovore u ponašanju kod ženki već nakon samo šest dana. Za iste takve testove kod muških miševa potrebno je najmanje 21 dan da bi se postigao sličan odgovor u ponašanju.
U stvari, primetio je Hodes, pitanje žena koje se istražuju prvo je privuklo pažnju javnosti kada je ustanovljeno da osam od 10 lekova koje je Uprava za hranu i lekove povukla sa tržišta od 1997. do 2001. predstavlja veći rizik od štetnih efekata za žene nego muškarci.
„U vreme kada druge oblasti medicine prelaze na individualizovane tretmane, uzimanje u obzir seksa ne bi trebalo da bude ništa drugo kada je u pitanju mentalno zdravlje“, rekao je Hodes.
Hodes i Kropp predlažu da buduće studije idu dalje od toga da li postoje polne razlike – pitanje na koje su se istraživači fokusirali od 2016. – i počnu da se pitaju zašto postoje polne razlike i kako te razlike mogu pomoći u razvoju personalizovanih terapija.
Autori se takođe bave potrebom uključivanja transrodnih i interseksualnih populacija u studije kako bi bolje razumeli kako se one grupišu sa širom populacijom. Ovo istraživanje bi uključivalo istraživanje kako dugotrajna upotreba hormonskih kontraceptiva ili hormonski tretmani koje uzimaju transrodne osobe utiču na mentalno i fizičko zdravlje.
„Ako koristimo samo cisrodne populacije u našim kliničkim studijama, ponavljamo iste greške koje su napravili prošli istraživači koji su uključivali samo muškarce“, rekao je Hodes.
