Ljudi sa teškim mentalnim bolestima mogu da se bore da samostalno upravljaju dugotrajnim fizičkim uslovima i potrebna im je personalizovana podrška, sugeriše nova studija.
U novoj studiji na Univerzitetu u Jorku, korisnici usluga, negovatelji i profesionalci opisali su uticaj mentalnih i fizičkih simptoma jedni na druge, pri čemu su teške mentalne bolesti često bile prioritet u odnosu na fizičko zdravlje.
Studija poziva na usluge koje objedinjuju podršku za fizička i mentalna zdravstvena stanja, kao i personalizovanu podršku koja bi mogla uključivati fleksibilne sastanke, duže konsultacije kako bi se razgovaralo o stanju fizičkog i mentalnog zdravlja i proaktivno praćenje kako bi im se pomoglo da upravljaju svojim lekovima i zdravlje.
Dr Kler Karsvel, sa Odeljenja za zdravstvene nauke Univerziteta u Jorku, rekla je: „Ljudi sa teškom mentalnom bolešću često mogu imati simptome što znači da umanjuju prioritet drugim fizičkim zdravstvenim problemima, tako da nam je potrebno bolje razumevanje kako dva aspekta njihovog zdravlja međusobno komuniciraju.
„Znamo da ljudi sa teškim mentalnim oboljenjima imaju lošije fizičko zdravlje od opšte populacije, a njihove potrebe su složene, što znači da 10-minutni pregled kod lekara opšte prakse ili podsticanje samokontrole neće imati koristi od njih.
Ljudi sa teškim mentalnim bolestima, kao što je šizofrenija, imaju veće stope fizičkih bolesti koje uključuju stanja pluća, dijabetes i bolesti srca.
Programi koji imaju za cilj da pomognu opštoj populaciji da samostalno upravlja fizičkim uslovima, ne bave se poteškoćama sa kojima se suočavaju ljudi sa teškim mentalnim bolestima.
Tim je koristio svoja otkrića da razviju aplikaciju koja pomaže ljudima sa teškim mentalnim bolestima da samostalno upravljaju dijabetesom tipa 2. Intervencija uključuje radnu svesku koja uključuje one koji nerado koriste tehnologiju. Sada će biti procenjeno na suđenju širom Velike Britanije.
Dr Karsvel je rekao: „Mnogi ljudi nerado se angažuju sa uslugama zbog prethodnih uznemirujućih zdravstvenih iskustava, tako da je za njihovu negu potreban proaktivniji pristup.
„Jasno je da nam je potrebna promena u razmišljanju kako bismo ljudima sa teškim mentalnim bolestima omogućili veću podršku, fleksibilnost pri zakazivanju pregleda i praćenju pacijenata kako bi videli kako upravljaju svojim dugoročnim zdravljem. Ako ne vidimo ove promene, onda će zdravstvene nejednakosti nastaviti da se povećavaju za ovu ranjivu grupu ljudi.“
