Studija bi mogla otvoriti vrata ranijoj dijagnozi i potencijalnom putu ka usporavanju progresije Alchajmerove bolesti. Istraživači su otkrili poseban receptor na imunim ćelijama koji može efikasno da veže i neutrališe štetne „beta proteine“, koji su snažno povezani sa bolešću.
„Metoda nam omogućava da pratimo promene u vezi sa bolestima u ranijoj fazi nego što je to moguće tradicionalnim metodama. A ovo je važno kada je u pitanju Alchajmerova bolest jer je poznato da se razvija tokom veoma dugog vremenskog perioda. Zbog toga je i lečenje obično prvi put počinje kada je bolest već toliko uznapredovala da je možda gotovo nemoguće usporiti“, objašnjava Kristian Juul-Madsen, postdoktor na Odeljenju za biomedicinu Univerziteta Arhus i jedan od istraživača koji stoje iza studije.
„Ako možemo da aktiviramo sopstveni imuni sistem tela u ranijoj fazi bolesti, možda bi bilo moguće usporiti njeno napredovanje pre nego što se razvije u punu demenciju“, dodaje on.
Studija sugeriše da aktivnost perifernog imunog sistema može igrati ključnu ulogu u odbrani tela od Alchajmerove bolesti sprečavanjem akumulacije štetnih proteina u mozgu.
Nova metoda koristi naprednu vrstu analize krvi koja je posebno osetljiva na ranu fazu bolesti. Ovo je veliki napredak u poređenju sa trenutnim dijagnostičkim alatima, kao što je PET skeniranje, koje obično može uočiti bolest tek kada je u uznapredovaloj fazi.
„Nadamo se da ova otkrića mogu utrti put za nove strategije u borbi protiv Alchajmerove bolesti. Razumevanjem kako se imuni sistem može mobilisati protiv ranih stadijuma bolesti, mogli bismo da razvijemo terapije koje mogu intervenisati mnogo ranije nego trenutne opcije lečenja“, kaže Kristian Juul-Madsen.
Rezultati studije privukli su međunarodnu pažnju, a istraživački tim koji stoji iza otkrića već planira prateće projekte za testiranje nove metode u većoj grupi pacijenata.
Istraživački tim takođe pokušava da razume tačne mehanizme koji stoje iza sposobnosti imunog sistema da se bori protiv ranih znakova Alchajmerove bolesti, što bi moglo biti ključno za razvoj još efikasnijih tretmana u budućnosti.
„Najveći izazov u prenošenju našeg istraživanja na kliniku je to što je potrebno mnogo vremena da se testira blagotvorno dejstvo aktivacije imunog sistema, pošto je poznato da se Alchajmerova bolest razvija veoma sporo, i potrebno je da intervenišete u veoma ranoj fazi“, objašnjava Kristian Juul-Madsen.
Iako je studija obećavajuća za borbu protiv Alchajmerove bolesti, ona takođe izaziva neke etičke probleme. Na kraju krajeva, šta će rana dijagnoza Alchajmerove bolesti značiti za pacijente i njihove porodice kada trenutno ne postoji efikasan tretman za tu bolest?
„Naravno, tužno je ako možete da identifikujete razvoj opasne bolesti poput Alchajmerove, a da ne možete ništa da učinite da je zaustavite. Međutim, to je nešto što moramo da uradimo kako bismo razvili tretman u budućnosti“, kaže Kristijan Juul-Madsen.
