Istraživači sa Univerziteta u Kvinslendu otkrili su da otrov ozloglašene gusenice ima iznenađujuće poreklo i da bi mogao biti ključ za isporuku lekova za spasavanje života.
Tim predvođen dr Endrjuom Vokerom i profesorom Glenom Kingom sa Instituta za molekularnu bionauku UK pronašao je toksine u otrovu gusenica aspina koji probijaju rupe u ćelijama na isti način kao i toksini koje proizvode bakterije koje izazivaju bolesti kao što su E. coli i Salmonella. Istraživanje je objavljeno u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.
„Iznenadili smo se kada smo otkrili da je otrov gusenice aspina potpuno drugačiji od svega što smo ranije videli kod insekata“, rekao je dr Voker. „Kada smo to pažljivije pogledali, videli smo proteine koji su bili veoma slični nekim bakterijskim toksinima od kojih se razboli.“
Ova vrsta bakterijskih toksina vezuju se za površinu ćelija i sklapaju u strukture nalik krofnama koje formiraju rupe.
„Sličan je mehanizmu otrova meduze – i kao što smo sada otkrili – i otrova gusenice“, rekao je dr Voker. „Otrov u ovim gusenicama je evoluirao prenosom gena iz bakterija pre više od 400 miliona godina.“
Gusenica trepetljika (Megalopige opercularis, larva moljca) je poreklom iz Severne Amerike, gde se često nalazi u stablima hrasta ili bresta.
Možda izgleda bezazleno, ali njegove duge čekinje nalik na kosu skrivaju otrovne bodlje koje mogu da izazovu bolan ubod sličan dodiru zapaljenog uglja ili traumi tupim predmetom – često šaljući žrtve u bolnicu.
„Mnoge gusenice su razvile sofisticiranu odbranu od predatora, uključujući kapljice cijanida i odbrambene lepkove koji izazivaju jak bol, i mi smo zainteresovani da razumemo kako su sve one povezane“, rekao je dr Voker.
„Otrovi su bogati izvori novih molekula koji bi se mogli razviti u lekove budućnosti, pesticide ili koristiti kao naučna sredstva. Istraživanja IMB-a o otrovu zmija i pauka već su pokazala njihov neverovatan potencijal, ali otrovi gusenica su posebno nedovoljno proučavani.“
„Toksini koji probijaju rupe u ćelijama imaju poseban potencijal u isporuci lekova zbog svoje sposobnosti da uđu u ćelije. Možda postoji način da se molekul konstruiše da cilja korisne lekove na zdrave ćelije, ili da selektivno ubije ćelije raka.“
