Gojaznost je sve veća epidemija kod dece i odraslih. Velika nacionalna studija objavljena u International Journal of Obesiti sada otkriva da predtinejdžeri koji nose višak kilograma imaju značajne razlike u kognitivnim performansama, moždanim strukturama i moždanim krugovima u poređenju sa tinejdžerima sa normalnim indeksom telesne mase (BMI).
Studija je uključivala skoro 5.000 dece uzrasta od 9 do 10 godina na 21 lokaciji širom Sjedinjenih Država. Iako ispituje samo odnos između BMI i mozga i ne može da utvrdi uzročnost, postoji značajna povezanost između BMI i merenja mozga u studiji.
Rukovodilac studije dr Caterina Stamoulis, istraživač u adolescentnoj medicini i direktor Laboratorije za računarsku neuronauku u Bostonskoj dečjoj bolnici, smatra da je udruženje zabrinjavajuće.
„To podiže alarm da je važno pratiti zdravlje mozga adolescenata, posebno kada imaju višak BMI“, kaže ona. „Rana adolescencija je vreme kada se mozak veoma aktivno razvija i kada se frontalni delovi mozga – oni koji su uključeni u više kognitivne funkcije – menjaju enormno i podložni su pogrešnom povezivanju.
Studija je izvukla svoje subjekte iz studije kognitivnog razvoja mozga adolescenata (ABCD), koja je prikupila detaljne kliničke, fiziološke informacije, informacije o životnoj sredini i životnom stilu, zajedno sa neuroimadžing i neurokognitivnim podacima. Stamoulis i kolege u njenoj laboratoriji koriste napredne računarske metode za analizu velikih skupova podataka.
Kod predtinejdžera sa viškom BMI, moždani krugovi koji podržavaju kognitivne funkcije višeg nivoa, nagradu, emocionalnu obradu i pažnju su organizovani manje efikasno i da su manje dobro povezani i manje otporni nego kod predtinejdžera sa normalnim BMI.
Višak BMI je bio u korelaciji sa razlikom u višestrukim strukturama mozga, kao i nižom sposobnošću logičkog razmišljanja i rešavanja problema u novim okruženjima. Razlike su bile konzistentne čak i nakon prilagođavanja faktorima – kao što su trajanje sna, vreme ispred ekrana, fizička aktivnost, depresija i samopoštovanje – u vezi sa težinom koja može uticati i na BMI i na zdravlje mozga.
Bez obzira da li BMI igra direktnu uzročnu ulogu u razvoju mozga ili ne, Stamoulis naglašava da se mozak tinejdžera i dalje menja i da intervencije mogu napraviti razliku—bilo da se radi o pregledima mentalnog zdravlja, poboljšanju količine i kvaliteta sna, povećanju fizičke aktivnosti ili smanjenju vreme ekrana.
Stamoulis sada planira da analizira dvogodišnje naknadne podatke iz dodatnih talasa ABCD skupova podataka da vidi šta se dešava sa mozgom dece sa viškom BMI tokom vremena. „Kada se mozak poveže, teže je intervenisati“, kaže ona. „Želimo da vidimo na kojim su neurorazvojnim putanjama ova omladina.“
Takođe se nada da će analizirati genetske i nutritivne podatke, koje studija ABCD planira da objavi u budućnosti.
