Nova studija koju su vodili prof. Omri Koren i postdiplomac Atara Uzan-Iuzari sa Medicinskog fakulteta Azrieli na Univerzitetu Bar-Ilan otkrila je značajne dokaze koji povezuju mikrobiom crijeva sa agresivnim ponašanjem kod miševa.
Objavljeno u časopisu Mozak, ponašanje i imunitet, istraživanje istražuje kako poremećaji u mikrobiomu, posebno zbog upotrebe antibiotika u ranom životu, mogu dovesti do povećane agresije.
Studija se zasniva na prethodnim nalazima koji su pokazali korelaciju između izloženosti antibioticima i povećane agresije voćnih mušica. Koristeći model miša, istraživači su ovu istragu odveli korak dalje, ispitujući bihejvioralne, biohemijske i neurološke promene kao odgovor na promene mikrobioma.
Tim je takođe transplantirao miševima mikrobiom dobijen od novorođenčadi koja su primila antibiotike ubrzo nakon rođenja, primećujući primetno povećanje agresije u poređenju sa onima koji su dobili mikrobiom od beba koje nisu bile izložene antibioticima.
„Naši nalazi su revolucionarni“, rekao je prof. Koren. „Oni sugerišu da poremećeni mikrobiom tokom kritičnih razvojnih perioda može dovesti do upornog agresivnog ponašanja kasnije u životu.“
Da bi procenio agresiju, istraživački tim je koristio paradigmu rezident-uljez, gde se strani miš uvodi u kućni kavez miša koji boravi. Rezultati su ukazali na jasnu vezu između smanjene raznolikosti crevnih bakterija – uzrokovanih lečenjem antibiotikom – i povećane agresije. Pored toga, u mozgu miševa primećene su značajne promene u metabolitima i ekspresiji gena u vezi sa agresijom.
Studija je posebno vredna pažnje zbog upotrebe „humanizovanih“ miševa, kojima su implantirane ljudske crevne bakterije. Ovaj pristup povećava relevantnost nalaza za ljudsko zdravlje i ponašanje, pružajući uvid u to kako izloženost antibioticima u ranom životu može oblikovati buduća društvena ponašanja.
Istraživanje takođe istražuje biohemijske mehanizme koji su u osnovi ovih promena u ponašanju, mereći nivoe neurotransmitera kao što su serotonin i triptofan u mozgu miševa. Tim je identifikovao ključne obrasce ekspresije gena u nekoliko regiona mozga, ističući septum kao ključnu oblast u regulisanju agresije.
Nalazi ove studije sugerišu da osovina creva i mozga igra ključnu ulogu u razvoju agresije, posebno kada je mikrobiom poremećen tokom ključnih razvojnih perioda, kao što je detinjstvo. Ovo otvara nove puteve za razumevanje kako intervencije u ranom životu mogu uticati na dugoročne ishode ponašanja i za razvoj strategija za ublažavanje ovih efekata i poboljšanje ishoda društvenog ponašanja.
