Tim sa Univerziteta u Kvinslendu završio je jedno od najopsežnijih istraživanja subtropskih prašuma u Australiji kako bi utvrdio kako klimatski uslovi utiču na uspevanje različitih vrsta drveća. Rezultati su objavljeni u časopisu Ekološka pisma.
Doktorski kandidat Džulijan Redford-Smit proveo je dve godine istražujući više od 25.000 stabala između Glastona u Kvinslendu i Baline u Novom Južnom Velsu. Tokom istraživanja, tim je analizirao oko 300 vrsta stabala, beležeći njihove karakteristike poput gustine drveta i veličine listova, kako bi bolje razumeo način prilagođavanja različitim klimatskim uslovima.
„U suvim oblastima, poput unutrašnjosti Bundaberga, drveće je niže, ima gušće drvo i manje provodnih cevi za transport vode iz korena do lišća“, objasnio je Redford-Smit. „S druge strane, u vlažnijim predelima, poput Nacionalnog parka Lamington, drveće raste više, ali ima mekše drvo i veće provodne cevi.“
Prema koautoru studije, profesoru Džonu Dvajeru, rezultati istraživanja mogu pomoći u predviđanju promena u šumskim ekosistemima usled klimatskih promena. „Ako temperature nastave da rastu i kišni periodi se promene, vrste sa sušnijih područja mogle bi da se prošire u vlažnije šume, dok bi vrste koje ne mogu da se prilagode mogle pretrpeti veliki pad“, rekao je Dvajer.
Tokom istraživanja, Redford-Smit je otkrio i novu, nedokumentovanu vrstu drveta iz porodice mirti u blizini Miriam Veila u Kvinslendu. „Ovo drvo je srodnik mirisne limete, ali još nije zvanično opisano“, dodao je istraživač.
Iako istraživanje donosi važne uvide, naučnici ističu da klimatske promene mogu izazvati nepredvidive promene u ekosistemima prašuma, što bi moglo značajno uticati na biodiverzitet Australije.
