Izuzetan rast cena kriptovaluta tokom prethodne decenije podstakao je ogromna ulaganja u sektor kriptovaluta. Neosporno je da su digitalne valute zadobile veru najvećih svetskih investitora, od velikih korporacija i tehnoloških milionera do kriminalaca, perača novca i onih koji su ugrozili sankcije.
Zahvaljujući blokčejnu i drugim tehnološkim otkrićima, digitalne valute sada predstavljaju napredni element savremenog svetskog finansijskog sistema. Za njih se kaže da čak imaju potencijal da slome najjače svetske valute.
Porast na kripto tržištu je uporediv sa zlatnom groznicom. Ipak, ovo uzbudljivo tržište ima skrivenu mračnu stranu. Iskopavanje kriptovaluta može imati velike uticaje na životnu sredinu na klimu, vodu i zemljište, prema novom istraživanju naučnika Ujedinjenih nacija.
Bitcoin je najpoznatija i najpopularnija kriptovaluta. Ovo je motivisalo naučnike UN da procene uticaj bitkoina na životnu sredinu širom sveta posmatrajući aktivnosti 76 zemalja koje rudare bitkoin tokom perioda 2020–2021. Rezultati su šokantni. Pored značajnog ugljičnog otiska, globalne aktivnosti rudarenja bitkoina imaju značajne otiske vode i zemlje.
„Tehnološke inovacije su često povezane sa neželjenim posledicama i Bitcoin nije izuzetak“, rekao je profesor Kaveh Madani, direktor Instituta Ujedinjenih nacija za vodu, životnu sredinu i zdravlje (UNU-INVEH), koji je vodio ovu studiju.
„Naši nalazi ne bi trebalo da obeshrabre upotrebu digitalnih valuta. Umesto toga, trebalo bi da nas ohrabre da ulažemo u regulatorne intervencije i tehnološka dostignuća koja poboljšavaju efikasnost globalnog finansijskog sistema bez štete po životnu sredinu.
Prema rezultatima studije, koju su objavili Univerzitet Ujedinjenih nacija i časopis Earth’s Future, tokom perioda 2020–2021, globalna mreža za rudarenje bitkoina potrošila je 173,42 teravat sata električne energije. To znači da bi Bitcoin bio država, njegova potrošnja energije bi bila na 27. mestu u svetu, ispred zemlje kao što je Pakistan, sa populacijom od preko 230 miliona ljudi.
Rezultujući ugljenični otisak bio je ekvivalentan sagorevanju 84 milijarde funti uglja ili radu 190 elektrana na prirodni gas. Da bi se nadoknadio ovaj otisak, trebalo bi posaditi 3,9 milijardi stabala, pokrivajući površinu koja je skoro jednaka površini Holandije, Švajcarske ili Danske ili 7% amazonske prašume.
Tokom ovog vremenskog perioda, vodeni otisak bitkoina bio je sličan količini vode koja je bila potrebna da se napuni preko 660.000 olimpijskih bazena, dovoljno da zadovolji trenutne potrebe za vodom u domaćinstvu više od 300 miliona ljudi u ruralnoj podsaharskoj Africi. Zemljišni otisak aktivnosti rudarenja bitkoina širom sveta tokom ovog perioda bio je 1,4 puta veći od površine Los Anđelesa.
Naučnici UN-a navode da se rudarenje bitkoina u velikoj meri oslanja na fosilne izvore energije, pri čemu ugalj čini 45% u snabdevanju Bitcoin-om energijom, a zatim sledi prirodni gas (21%). Hidroenergija, obnovljivi izvor energije sa značajnim uticajem na vodu i životnu sredinu, je najvažniji obnovljivi izvor energije rudarske mreže Bitcoin, koji zadovoljava 16% svoje potražnje za električnom energijom. Nuklearna energija ima značajan udeo od 9% u snabdevanju Bitcoin-om energijom, dok obnovljivi izvori energije kao što su solarna energija i vetar daju samo 2% i 5% ukupne električne energije koju koristi Bitcoin.
Kina je, sa velikom razlikom, bila najveća nacija za rudarenje bitkoina. Da bi se nadoknadile emisije ugljenika iz kineskih operacija rudarenja bitkoina koje intenzivno koriste ugalj u periodu 2021–2022, trebalo bi da se posadi oko 2 milijarde stabala, pokrivajući površinu koja je ekvivalentna zbiru Portugala i Irske ili 45.000 puta većoj od Central Parka u Njujorku. Osim Kine, 10 najboljih svetskih zemalja koje rudare bitkoin u periodu 2020–2021. uključivale su Sjedinjene Države, Kazahstan, Rusiju, Maleziju, Kanadu, Nemačku, Iran, Irsku i Singapur.
„Budući da zemlje koriste različite izvore energije za proizvodnju električne energije, njihov uticaj na proizvodnju električne energije na klimu, vodu i zemljište nije isti“, rekao je dr Sanaz Čamanara, vodeći autor studije i ekološki, društveni i upravljački (EGS) ) Istraživački saradnik u UNU-INVEH. „Rangiranje zemalja u smislu uticaja na životnu sredinu njihovih Bitcoin operacija se menja u zavisnosti od toga koji se uticaj na životnu sredinu razmatra.
Norveška, Švedska, Tajland i Ujedinjeno Kraljevstvo su među zemljama koje su dospele na listu 10 najboljih kada se uzme u obzir vodeni ili kopneni otisak njihovih aktivnosti rudarenja bitkoina. Zajedno, 10 najboljih zemalja za rudarenje bitkoina u pogledu uticaja na životnu sredinu odgovorne su za 92–94% globalnog otiska bitkoina na ugljenik, vodu i zemlju.
Naučnici UN daju niz preporuka u vezi sa mogućim intervencijama vlada za praćenje i ublažavanje uticaja kriptovaluta na životnu sredinu. Oni takođe predlažu ulaganje u druge vrste digitalnih valuta koje su efikasnije u smislu korišćenja energije i manje štetne po životnu sredinu. Istraga takođe poziva da se obrati pažnja na prekogranične i transgeneracijske uticaje rudarenja kriptovaluta. „Kada primetite koje grupe trenutno imaju koristi od rudarenja bitkoina i koje će nacije i generacije najviše patiti od posledica po životnu sredinu, ne možete prestati da razmišljate o implikacijama nejednakosti i nepravde neregulisanog sektora digitalnih valuta“, rekao je Madani.
