Rakel Ernando, istraživač Huan de la Sierva povezan sa evropskim projektom TIED2TEETH, u Centro Nacional de Investigacion sobre la Evolucion Humana (CENIEH), je vodeći autor rada objavljenog u Američkom časopis za biološku antropologiju, u kojem su zubi od 84 odrasle osobe pronađene na osam lokacija na severoistoku Iberijskog poluostrva analizirane su kako bi se ponudile nove perspektive o ishrani ovih populacija u novijoj praistoriji.
Ova studija pokazuje da su mešovitu ishranu agropastirskih grupa ovog perioda, koja obuhvata period od srednjeg neolita do srednjeg bronzanog doba, činile žitarice sa redovnim unosom mesa ili mlečnih proizvoda, iako je svaka grupa imala svoju dijetnu specijalizaciju.
Tehnika poznata kao microvear je korišćena za analizu bukalne površine zuba pronađenih na sledećim lokacijama: Cova de l’Avi (Vallirana, Barselona), Cova de Can Sadurni (Begues, Barselona), Cova de la Guineu (Font-Rubi). , Barselona), Kova Foradada (Kalafel, Taragona), Kova del Trejder (Kubel, Barselona), Roc de les Orenetes (Keralbs, Đirona), Kova del Gegant (Sidžes, Barselona) i Kova dels Gals Karboners (Mont-ral, Taragona).
Ova tehnika omogućava utvrđivanje fizičkih i mehaničkih svojstava namirnica koje se konzumiraju i nudi dokaze o praksi pripreme hrane kvantifikacijom mikroskopskih osobina (pruga i udubljenja) na površini zuba uzrokovanih procesom žvakanja.
„Uočili smo da su ove dijetetske prakse evoluirale i postale specijalizovane kao odgovor na kulturne, ekološke, ekonomske i tehnološke komponente specifične za svaku agropastoralnu zajednicu“, kaže Hernando.
Poreklo i naknadno intenziviranje ovih proizvodnih ekonomija doprineli su širokim kulturnim, društvenim i ekonomskim transformacijama tokom novije praistorije.
Na severoistoku Pirinejskog poluostrva, ovaj period karakteriše niz sociokulturnih, tehnoloških i demografskih promena različitim regionalnim tempom, nudeći na taj način savršen scenario za istraživanje kako je evoluirala ishrana ovih grupa.
