Noć u dobro provetrenoj spavaćoj sobi koristi vašim performansama sledećeg dana. Ovaj zaključak je izvučen iz međunarodnog istraživačkog projekta zasnovanog na DTU koji proučava kako loš kvalitet vazduha u spavaćoj sobi utiče na vaš san.
„Ranije je samo retko dokumentovano da kvalitet vazduha u spavaćoj sobi može da utiče na vaš san. Naša studija je sada jasno dokazala da može“, kaže Pavel Vargocki, vanredni profesor na DTU Sustain.
Bio je na čelu međunarodnog istraživačkog projekta koji je sproveo niz studija kako bi utvrdio da li i kako kvalitet vazduha u spavaćoj sobi utiče na san. Jedno od otkrića istraživača je da noć u zagušljivoj spavaćoj sobi može doprineti lošijem snu i radnom učinku sledećeg dana.
U studijama istraživačkog projekta, merenja su izvršena u više od 100 domaćinstava, koja su pristala da dopuste istraživačima da mere kvalitet vazduha u njihovoj spavaćoj sobi dok spavaju. Pored toga, praćen je njihov san i testirane njihove kognitivne sposobnosti. Merenja su izvršili istraživači u Danskoj i na Univerzitetu Jiao Tong u Šangaju, Kina. Studija je objavljena u časopisu Building and Environment.
Noću, i ljudi i nameštaj utiču na kvalitet vazduha u spavaćoj sobi. Kao posledica metaboličkih procesa u telu, mi ljudi utičemo na kvalitet vazduha dok spavamo. Kompjuteri, TV ekrani, nameštaj i odeća takođe zagađuju kvalitet vazduha u spavaćoj sobi. Zajedno, ovo zagađenje se akumulira tokom noći ako se ne razblaži, na primer, provetravanjem.
„Kvalitet vazduha u spavaćoj sobi može uticati na vaše kognitivne sposobnosti, kao što je sposobnost koncentracije, razumevanja i reagovanja. Spavanje u dobro provetrenoj spavaćoj sobi koristi vašim kognitivnim sposobnostima“, kaže Pavel Vargocki.
Nove studije DTU-a sugerišu da je potrebno dvostruko više ventilacije u spavaćoj sobi od trenutno preporučenog nivoa u danskim građevinskim propisima da bi se vaš san optimalno održao.
U Danskoj obično ne postoji veliko zagađenje spoljašnjeg vazduha – obično od saobraćaja i industrije – i stoga može biti dovoljan otvoren prozor. Ali, u Kini je studija pokazala da je zagađenje vazduha toliko veliko da je kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru bio zagađen česticama opasnim po zdravlje spolja tokom noći kada je prozor bio otvoren.
„Otvoren prozor se preporučuje kada je zagađenost vazduha niska i ako u kući nema sistema za ventilaciju. Inače, najbolje rešenje je mehanička ventilacija“, kaže Pavel Vargocki.
U Danskoj je mehanička ventilacija deo preporuka građevinskih propisa za novoizgrađene i renovirane domove od 2008. Ali to još nije norma u danskim spavaćim sobama, niti svi mogu ili žele da spavaju sa otvorenim prozorima.
„Proučavamo da li druge tehnologije kao što su prečistači vazduha mogu da obezbede isto toliko čist vazduh u spavaćoj sobi kao mehanička ventilacija ili otvoreni prozor“, kaže Pavel Vargocki.
Zaključak istraživača je zasnovan na brojnim pod-studijama, uključujući i to da veliki broj volontera provede noć u takozvanoj klimatskoj komori; providna kutija od pleksiglasa koja omogućava praćenje i analizu kvaliteta vazduha tokom noći. Izmerili su koju vrstu emisija mi ljudi proizvodimo i kako one utiču na san.
Iako su merenja iz kutije od pleksiglasa tačna, vrlo mali broj ljudi spava neometano u nepoznatom okruženju i sa mernom opremom pričvršćenom za njihova tela. Stoga su istraživači takođe sproveli studiju u spavaćim sobama ljudi. Više od 100 domaćinstava dozvolilo je istraživačima da proučavaju kvalitet vazduha u svojim spavaćim sobama dok su spavali sa otvorenim i zatvorenim prozorima i vratima.
„Otvoreni prozor je toliko poboljšao kvalitet vazduha u spavaćim sobama učesnika da su bolje spavali. Sledećeg jutra, njihove kognitivne sposobnosti su takođe bile bolje testirane“, kaže Sjaojun Fan, dr. student na DTU i vodeći autor najnovije podstudije u okviru studije, objavljene u naučnom časopisu Building and Environment.
„Ovo sugeriše da spavaće sobe treba provetravati čistim spoljnim vazduhom ili snabdevati vazduhom koji je ekvivalentan čistom spoljašnjem vazduhu tokom noći“, kaže Ksiaojun Fan.
Kvalitet vazduha u svakoj spavaćoj sobi je meren preko kutije, dok je kvalitet spavanja učesnika praćen ručnim satom. Od učesnika je takođe zatraženo da ažuriraju elektronski dnevnik pre i posle spavanja kako bi istraživači mogli da uzmu u obzir sve aktivnosti koje mogu uticati na njihov san. Kada su se probudili, morali su da zabeleže svoj doživljaj noćnog sna i da se podvrgnu trominutnom testu svojih kognitivnih sposobnosti.
Istraživači su takođe ispitali da li je spavanje sa zatvorenim prozorima, ali sa otvorenim vratima za ostatak kuće, napravilo razliku. Međutim, nije se primetio nikakav uticaj na kvalitet sna učesnika.
„Tokom noći, mi ljudi proizvodimo emisije u spavaćoj sobi, a ne u ostatku našeg doma. Kada spavate sa otvorenim vratima, vazduh sa drugih mesta u kući se meša sa vazduhom u spavaćoj sobi, što razblažuje zagađenje vazduha u spavaćoj sobi. , ali to nije nužno čist vazduh koji dolazi iz drugih prostorija u kući“, objašnjava Pavel Vargocki.
Od 2019. godine, međunarodna grupa istraživača radi na dokumentovanju važnosti ventilacije i svežeg vazduha za kvalitet sna. Projekat je sproveden u saradnji sa Jiao Tong univerzitetom u Šangaju, Kina, uz podršku Američkog društva inženjera za grejanje, hlađenje i klimatizaciju, ASHRAE.
Najnovija studija, koja se zasniva na znanju iz prethodnih eksperimenata grupe, objavljena je u časopisu Building and Environment. Sproveden je u danskim spavaćim sobama u periodu od septembra do decembra 2020.
Tokom dvonedeljnog perioda, istraživači su pratili kvalitet vazduha u spavaćim sobama dok su pratili kvalitet spavanja učesnika. Od učesnika je zatraženo da spavaju kao i obično nedelju dana, sa otvorenim ili zatvorenim prozorima ili vratima. Neki od učesnika nastavili su eksperiment još nedelju dana, gde su morali da urade suprotno. Tokom svake noći mereni su različiti parametri koji karakterišu kvalitet vazduha u spavaćoj sobi, dok su učesnici nosili ručni sat koji je pratio koliko brzo su zaspali, koliko se često budili, da li je san bio lagan, dubok ili REM san itd.
Učesnici su takođe vodili elektronski dnevnik dnevnih aktivnosti i noćnog sna, koji su ažurirali 10 minuta pre spavanja i ponovo kada su ustali. Svako jutro su takođe radili trominutni test svojih kognitivnih sposobnosti.
Studija je zaključila:
Ako ventilacija drži CO 2 od osoba koje spavaju u spavaćoj sobi ispod 750 ppm, onda je kvalitet vazduha u prostoriji toliko dobar da ne utiče na kvalitet sna. Ako CO 2 pređe 2.600 ppm, kvalitet vazduha je toliko loš da utiče na kvalitet sna do te mere da su sledećeg dana pogođene kognitivne sposobnosti; ovo može biti slučaj i pri nižim koncentracijama CO 2 .
CO 2 se koristi kao pokazatelj koliko je dobra ventilacija u prostorijama u kojima ima ljudi. CO 2 u zatvorenom prostoru uglavnom oslobađaju ljudi zbog metaboličkih procesa u telu. Koncentracija se meri u mg/m 3 ili u ppm (ppm, delovi na milion, odnosi se na broj molekula ugljen-dioksida na milion molekula suvog vazduha).
