Istraživači su napravili proboj u tome kako dve hronične respiratorne bolesti u detinjstvu utiču na imuni sistem, otvarajući put boljim tretmanima.
Istraživanje, koje je vodio Murdoch Children’s Research Institute (MCRI) i objavljeno u Mucosal Immunology, otkrilo je da supurativna bolest pluća i piskanje imaju iste upalne profile uprkos različitim simptomima.
MCRI dr Melani Niland je rekla da su gnojne plućne bolesti i piskanje uobičajeni kod dece, zbog slabog razumevanja osnovnih mehanizama, mogućnosti lečenja su bile ograničene, a recidivi bolesti česti.
Studija je uključivala 93 dece kojima su uzorci plućne tečnosti i krvi uzeti u Kraljevskoj dečijoj bolnici.
Otkrio je, po prvi put, dva lečiva endotipa (podtipa bolesti) koji su bili slični po učestalosti i imunološkom potpisu kod obe respiratorne bolesti.
Dr Niland je rekao da je otkriće merljivo u kliničkom okruženju, putem uzorka pluća, i ako bude potvrđeno u budućim studijama, ima potencijal da promeni kliničko upravljanje.
„Nalazi pružaju značajan napredak u našem razumevanju upale pluća kod dece sa piskanjem i gnojnom plućnom bolešću“, rekla je ona.
„Pokazali smo da iako su kliničke slike ove dve bolesti različite, identični profili upale mogu se naći u plućima i stoga isti antiinflamatorni tretmani mogu biti efikasni protiv oba.
„Važno je da je oko 50 procenata dece u svakoj grupi bolesti pokazalo hiperinflamatorni odgovor koji bi se potencijalno mogao lečiti terapijama koje su već odobrene za upotrebu kod dece.
„Ciljani antiinflamatorni tretmani, kao što je prenamena bioloških lekova za astmu, mogli bi biti novi terapijski pristup za lečenje obe bolesti.
Predškolska astma/ponavljajuće piskanje je vodeći uzrok prijema dece u bolnicu i rezultira lošom funkcijom pluća koja traje decenijama. Gnojne plućne bolesti obuhvataju niz plućnih bolesti koje karakterišu hronični kašalj, opstrukcija disajnih puteva i dugotrajno loše zdravlje.
MCRI dr Šivantan Šantikumar rekao je da deca sa hroničnim respiratornim bolestima nisu imala koristi od napretka u nezi kao odrasli sa ovim stanjima.
„Trenutno nedostaje upravljanje ovim stanjima kod dece, posebno za hronični kašalj koji se oslanja na produženu upotrebu antibiotika uprkos dokazima da nisu baš efikasni“, rekao je on. Ponavljajući kursevi antibiotika za tako rasprostranjeno stanje predstavljaju značajnu zabrinutost s obzirom da je otpornost na antibiotike vodeća pretnja po javno zdravlje.
„Ali možemo bolje upravljati hroničnim respiratornim bolestima ako možemo identifikovati i ciljati upalne profile koji su u osnovi ovih ozbiljnih zdravstvenih stanja.“
Istraživači sa Univerziteta u Melburnu i Kraljevske dečje bolnice takođe su doprineli nalazima.
