Obični, ili korovski, morski zmajevi (Phyllopteryx taeniolatus) su kultne ribe u svojim izvornim vodama Velikog južnog grebena, južne obale Australije.
Omiljeni su roniocima i posetiocima akvarijuma širom sveta, beskrajno fascinantni zbog svog šarmantnog ponašanja, jedinstvene kamuflaže i fantastične boje. Sada je tim istraživača koristio moderno genetsko sekvenciranje da proceni genetski sastav običnih morskih zmajeva u čitavom njihovom rasponu, koji se proteže na preko 5.000 kilometara često udaljene australijske obale.
Prikupljanje uzoraka za ovaj skup podataka trajalo je dugim satima u vodi i oštrim očima jer je morske zmajeve teško pronaći u njihovim podvodnim staništima. Istraživači su uzeli samo male isečke tkiva svojih ukrasa nalik listovima koji se ne koriste za plivanje, a bilo je moguće da su koristili postojeće uzorke iz muzejskih kolekcija i akvarijuma za generisanje opsežnih genomskih podataka.
„Skup podataka nam daje potpuniju sliku o biologiji običnih morskih zmajeva jer karakteriše genetski sastav pojedinaca iz svakog ugla njihovog raspona“, rekao je autor dr Josefin Stiller, Odsek za biologiju Univerziteta u Kopenhagenu.
Koristeći ove genomske podatke, tim je istražio kako je genetska raznolikost populacija raspoređena oko obale. Otkrili su da iako su populacije geografski strukturisane, postoji tok gena koji povezuje populacije kao jednu vrstu.
Ovo se pokazalo važnim za razmatranje prethodne hipoteze da istočna obala Australije može imati zasebnu podvrstu morskog zmaja, za šta nova studija nije pronašla dokaze. Umesto toga, sa velikim skupom podataka i sveobuhvatnim uzorkovanjem u ovoj studiji, jasno je da su obični morski zmajevi povezani kao vrsta preko celog Velikog južnog grebena.
Studija je takođe otkrila nizak genetski diverzitet u nekim oblastima, posebno na zapadnim i istočnim ivicama njihove distribucije, što je zabrinjavajuće jer su to takođe područja za koja se predviđa da će biti pod jakim uticajem klimatskih promena.
„Ova studija uspostavlja čvrstu osnovu genetskih podataka za obične morske zmajeve koji će biti dragoceni za buduća poređenja. Takođe je omogućila nijansirani uvid u prošlu istoriju vrste s obzirom na promene nivoa mora usled nedavnih ledenih doba“, rekao je dr Greg Rous , jedan od autora studije. Ovo je važna informacija za upravljanje ovim vrstama, a praćenje bilo kakvog smanjenja dometa je ključno jer se predviđa da će životinje nastaviti da se kreću u hladnije vode.
Važno je da je tim koristio ovaj skup podataka da identifikuje verovatno poreklo dve osobe koje su ilegalno uhvaćene i izvezene u trgovini akvarijumima. Bili su u mogućnosti da iskoriste genetske podatke uzoraka poznatog porekla da ekstrapoliraju verovatni izvor jedinki zapadno od Albanija, u jugozapadnoj Zapadnoj Australiji.
Autorka dr Nerida Vilson iz Muzeja Zapadne Australije rekla je da „Primena genomskih alata na probleme u forenzici morskih divljih životinja ima ogroman potencijal i pomoći će u boljem upravljanju našim dragocenim morskim životinjama“. Ova nova studija daje važne informacije o biologiji ove harizmatične vrste i biće važan korak ka očuvanju ovih kultnih riba.
Institucije uključene u ovaj rad uključuju Univerzitet u Kopenhagenu, Muzej Zapadne Australije i Univerzitet Kalifornije u San Dijegu.
Nalazi su objavljeni u časopisu BMC Biology.
