Rastuće globalne temperature otežavaju pticama da znaju kada je proleće i vreme za razmnožavanje, prema novoj studiji objavljenoj u Proceedings of the National Academy of Sciences.
Velika saradnja koju su predvodili naučnici sa UCLA i Državnog univerziteta Mičigen otkrila je da ptice rađaju manje mladih ako počnu da se razmnožavaju prerano ili kasno u sezoni. Sa klimatskim promenama koje su rezultirale ranijim prolećnim vremenom, izvještavaju istraživači, ptice nisu bile u stanju da drže korak.
A, pišu autori, neusklađenost između početka proleća i spremnosti ptica da se razmnožavaju verovatno će postati gora kako se svet zagreva, što bi moglo imati posledice velikih razmera koje bi bile katastrofalne za mnoge populacije ptica. Sezona razmnožavanja ptica počinje kad god se pojave prve zelene biljke i cveće, što se dešava sve ranije kako se klima zagreva.
„Do kraja 21. veka, proleće će verovatno stići oko 25 dana ranije, a ptice će se razmnožavati samo oko 6,75 dana ranije“, rekao je prvi autor studije Kejsi Jangfleš, koji je vodio istraživanje kao postdoktorski istraživač na UCLA i sada postdoktorski saradnik u državi Mičigen. „Naši rezultati sugerišu da produktivnost uzgoja može da se smanji za oko 12% za prosečne vrste ptica pevačica.“
Autori naglašavaju da strategije očuvanja treba da se bave odgovorom vrsta ptica na promene izazvane klimom.
Utvrđivanje da li će ranija proleća predstavljati probleme za ptice selice bio je glavni cilj biologa decenijama.
„Skoro 30 godina, naučnici su pretpostavljali da bi se životinje mogle razlikovati od biljaka kako izvori počinju ranije“, rekao je Morgan Tingli, vanredni profesor ekologije i evolucione biologije sa UCLA i viši autor studije. „Iako je bilo nekoliko veoma dobrih studija slučaja ovog fenomena, ostala je velika misterija da li će napredovanje izvora predstavljati opšti problem za većinu vrsta.“
Kada je u pitanju odgajanje njihovih mladih, za ptice je važno vreme. Ako se razmnožavaju prerano ili prekasno, teško vreme može naštetiti njihovim jajima ili novorođenčadi. Ali vreme u odnosu na izvore hrane je takođe važno: ako ptice traže hranu pre ili posle njene prirodne dostupnosti, možda neće imati resurse da održe svoje mlade u životu.
„Kritično, pronašli smo dokaze o uticaju na reprodukciju ptica i apsolutnog i relativnog vremena ptica“, rekao je Tingli.
Koristeći podatke iz velikog kolaborativnog programa za povezivanje ptica koje vodi Institut za populaciju ptica, istraživači su izračunali vreme razmnožavanja i broj mladih proizvedenih za 41 migratornu i rezidentnu vrstu ptica na 179 lokacija u blizini šumskih područja širom Severne Amerike između 2001. i 2018.
Zatim su autori koristili satelitske snimke da odrede kada se vegetacija pojavila oko svake lokacije. Otkrili su da svaka vrsta ima optimalno vreme za razmnožavanje i da se broj proizvedenih mladih smanjio kada je proleće stiglo veoma rano, ili kada je do razmnožavanja došlo rano ili kasno u odnosu na pojavu biljaka.
Dok su na većinu ptica štetno uticale varijacije na početku proleća, nekoliko vrsta — severni kardinal, Bevick’s vren i vrentit među njima — suprotstavilo se trendu, pokazujući poboljšanu produktivnost razmnožavanja kada je proleće počelo ranije. Te vrste su uglavnom nemigracione vrste koje mogu brže da reaguju na pojavu prolećnih biljaka koje signaliziraju početak sezone parenja.
Ranijim razmnožavanjem i bez vremenskih ograničenja koja nameće migracija, primećuje studija, nemigracione vrste mogu takođe biti u stanju da se razmnožavaju više od jednom u sezoni.
Ali te vrste su bile izuzeci od pravila. Čak i većina nemigratornih vrsta nije mogla da prati ranije prolećne dolaske. Sve u svemu, za svaka četiri dana ranije kada se lišće pojavilo na drveću, vrste su se razmnožile samo jedan dan ranije.
Za migratorne vrste, to neslaganje znači da će vreme između njihovog dolaska na mesta razmnožavanja i samog razmnožavanja verovatno postati kraće kako uslovi nalik proleću počnu ranije. Pticama je potrebno vreme da uspostave teritorije i fiziološki se pripreme za polaganje jaja i odgajanje mladunaca, kako bi ta promena mogla da izazove još veće smetnje u reprodukciji.
„Severna Amerika je izgubila skoro trećinu svoje populacije ptica od 1970-ih“, rekao je Tingli. „Iako naša studija pokazuje da se najgori uticaji vremenske neusklađenosti verovatno neće desiti još nekoliko decenija, moramo se sada fokusirati na konkretne strategije za povećanje populacije ptica pre nego što klimatske promene uzmu svoj danak.
Studiju su podržali istraživači sa Univerziteta Florida; Pennsilvania State Universiti; Univerzitet Severne Karoline, Čapel Hil; i Instituta za populacije ptica.
