Pandemija COVID-19 imala je veći uticaj na mentalno zdravlje dečaka nego devojčica, suprotno nalazima drugih studija, prema novom istraživanju koje su vodili naučnici sa Univerziteta u Liverpulu, Univerziteta Mančester Metropoliten, Univerziteta Reding i Kings koledža u Londonu.
Ovi nalazi bi mogli imati značajan uticaj na upućivanje adolescenata na usluge mentalnog zdravlja i na dijagnoze, a kliničari, edukatori i roditelji kažu da je potrebna veća svest o promenama vezanim za uzrast u simptomima mentalnog zdravlja, kažu istraživači.
Istraživači su koristili svoj jedinstveni skup podataka sa ponovljenim merenjima pre i tokom pandemije, i, što je ključno, uzeli su u obzir razvojne razlike u simptomima između dečaka i devojčica uzrasta od 11 do 14 godina.
Prema studiji, početni izveštaji o povećanju depresije kod mladih adolescentkinja mogli bi se objasniti prirodnim porastom ovih simptoma kako stare. Nasuprot tome, povećanje depresije kod dečaka povezano sa pandemijom i problemi u ponašanju i dečaka i devojčica možda su bili maskirani promenama sazrevanja tokom rane adolescencije.
Rad, „Uticaj pandemije COVID-19 na mentalno zdravlje adolescenata: ponovna procena u pogledu razvoja“, objavljen je u Evropskom časopisu za dečiju i adolescentnu psihijatriju.
Tim je bio u mogućnosti da izvuče zaključke koristeći jedinstveni longitudinalni skup podataka: Virral Child Health and Development Studi (VCHADS). Studija je takođe bila jedinstvena u prikupljanju izveštaja o depresiji u zdravlju mladih adolescenata od roditelja i samoprocena same dece u ovoj ključnoj fazi. Ovo ukazuje na preterano prijavljivanje uticaja pandemije na simptome depresije kod devojčica od strane roditelja, dok je premalo prijavljivanja uticaja pandemije na dečake.
Profesor Helen Šarp, profesor perinatalne i dečije i adolescentne kliničke psihologije na Univerzitetu u Liverpulu, rekla je: „Identifikovali smo značajne promene u obrascu potreba za mentalnim zdravljem mladih ljudi zbog pandemije.
„Naša studija je otkrila štetne efekte pandemije, sa povećanjem problema u ponašanju i kod dečaka i kod devojčica i pojačanim simptomima depresije posebno kod dečaka adolescenata. Roditelji ili škole možda neće lako prepoznati emocionalne poteškoće. Međutim, povećana svest bi trebalo da pomogne da se obezbedi više mladi se usmeravaju na izvore podrške i lečenja“.
Vodeći autor Niki Rajt, predavač psihologije na Mančester Metu, rekao je: „Zbog opšteg smanjenja depresije kod dečaka sa godinama i opšte poruke o uticaju pandemije na devojčice, verovatno je da će dečaci mentalno zdravstvene potrebe se propuštaju, ali takođe može biti više uputa za dečake nego što se očekuje.“
„Sve u svemu, veoma je važno uzeti u obzir starenje kada se razmatra dijagnoza i prognoza u ranoj adolescenciji, jer ove promene u sazrevanju mogu prikriti ili prenaglasiti stvarnu promenu simptoma. Razlike između izveštavanja roditelja i adolescenata takođe navode potencijalno imaju važne implikacije jer su obično roditelji ti koji iniciraju upućivanje na usluge mentalnog zdravlja dece i adolescenata za mlade ljude.“
VCHADS vode Džonatan Hil, profesor dečje i adolescentne psihijatrije na Univerzitetu Reding i Helen Šarp, profesor dečje i adolescentne kliničke psihologije na Univerzitetu u Liverpulu. Statističku analizu vodi Andrev Pickles, profesor biostatike na King’s College London.
