Pacijenti sa nealkoholnom masnom bolešću jetre (NAFLD) češće pate od poremećaja ličnosti nego ljudi bez tog stanja, otkriva nova studija.
Istraživači su takođe otkrili da, iako pacijenti sa NAFLD-om znaju da moraju da paze na ishranu i vežbanje kako bi bolest držali pod kontrolom, oni često pokazuju nekontrolisano ponašanje u ishrani.
NAFLD je postao najčešći uzrok hronične bolesti jetre u bogatim društvima – odgovoran za značajan porast smrtnih slučajeva povezanih sa jetrom.
Do jedna od tri osobe u Velikoj Britaniji ima bolest masne jetre. Iako u svojim ranim fazama može biti malo simptoma, bolest može napredovati do ciroze i otkazivanje jetre kod osoba sa rizikom kao što su dijabetičari.
Nealkoholni steatohepatitis — ozbiljniji oblik NAFLD-a, gde je jetra upaljena — najčešći je uzrok ciroze u industrijalizovanim zemljama gde se smrtnost od bolesti jetre četiri puta povećala u poslednjih 50 godina.
Objavljujući svoje nalaze u BMC Gastroenterologi, istraživači sa Univerziteta u Birmingemu otkrivaju da pacijenti sa NAFLD-om imaju oko tri puta veću vjerovatnoću da će imati poremećaj ličnosti od onih ljudi bez te bolesti.
Naučnici pozivaju da se pacijenti sa NAFLD-om pregledaju na poremećaje ličnosti – ako se identifikuju, ovi poremećaji mentalnog zdravlja treba da se leče pre nego što pacijenti počnu da pokušavaju da kontrolišu svoju ishranu i više vežbaju.
Koautor dr Džonatan Ketling, sa Univerziteta u Birmingemu, prokomentarisao je: „Pronalaženje povećane prevalencije poremećaja ličnosti kod pacijenata sa NAFLD je posebno upadljivo — što znači da to nije problem povezan sa svim oboljenjima jetre, već samo sa onima sa NAFLD.
„Važno je da se čini da to nije opšti problem mentalnog zdravlja, jer ni anksioznost ni depresija nisu značajno različite između grupa – uprkos tome što su oba psihijatrijska poremećaja često povezana sa hroničnom bolešću jetre.
Naučnici primećuju da, iako je dokazano da jednostavne mere kao što su promene u ishrani i povećano vežbanje sprečavaju napredovanje bolesti kod NAFLD-a, često je teško ubediti pacijente da prate programe ishrane i vežbanja. Ovo može odražavati činjenicu da se takvi pacijenti često ohrabruju da povećaju unos proteina i kalorija kako bi preokrenuli pad u ishrani koji se obično vidi kod hronične bolesti jetre.
Pacijenti sa NAFLD-om su svesni korisnih efekata modifikacija životnog stila, ali često ne mogu da naprave neophodne promene u poboljšanom načinu života. Čak i među pacijentima transplantiranim za NAFLD, dve petine pacijenata je pokazalo znake bolesti koja se ponavlja u roku od pet godina od transplantacije.
Dr Ketling je dodao: „Naši nalazi ukazuju na hitnu potrebu da se ispitaju stavovi prema ishrani i vežbanju kako bismo bolje razumeli kako da motivišemo pacijente sa NAFLD-om i pružimo efikasniji tretman – sprečavanje recidiva bolesti nakon transplantacije jetre.
Jedan od faktora koji određuje pacijentov stav prema gubitku težine je njihov unutrašnji i spoljašnji „lokus kontrole“ (LoC) – ili kolika je kontrola za koju veruju da imaju nad svojim životnim događajima. Pacijenti sa visokim unutrašnjim LoC-om doživljavaju životne događaje kao rezultat njihovih sopstvenih radnji i veća je verovatnoća da će uspeti da izgube težinu.
Pacijenti koji pate od NAFLD-a, kao pojedinci sa poremećajima zloupotrebe supstanci, mogu imati povećan spoljašnji LoC – videći životne događaje kao van njihove kontrole i bore se da unesu i održe neophodne promene u svojoj ishrani i režimu vežbanja koje sprečavaju progresiju bolesti u ozbiljniju, nepovratnu stadijuma bolesti.
U 2011. godini prijavljeno je da NAFLD preovladava u do 25% globalne odrasle populacije. Bolest je metabolički poremećaj koji karakteriše prisustvo lipidnih kapljica u jetri uz odsustvo prekomerne konzumacije alkohola.
NAFLD je globalni zdravstveni problem i višestruka bolest, a glavni faktori rizika su gojaznost i insulinska rezistencija. Zbog bliske veze sa gojaznošću, prevalencija NAFLD-a i dalje predstavlja veliki izazov za javno zdravlje dok se zapadna društva bore sa rastućim stopama bolesti povezanih sa gojaznošću.
