DNK iz mpoks virusa može se naći u različitim delovima tela do četiri nedelje nakon pojave simptoma, prema studiji koju su vodili istraživači iz Uniti Health Toronto, Istraživačkog instituta Sunnibrook i Univerziteta u Torontu.
Istraživači su analizirali uzorke od 64 muškarca koji su se zarazili mipoksom, uključujući učesnike iz prospektivne opservacione kohortne studije Mpok-a koju je vodio Darrell Tan, lekar za infektivne bolesti u bolnici St. identifikovan i zbrinut—i vanredni profesor na odeljenju za medicinu i Institutu za medicinske nauke na Medicinskom fakultetu U of T’s Temerti i u Institutu za zdravstvenu politiku, menadžment i evaluaciju (IHPME) na Školi javnog zdravlja u Dalla Lani.
Otkrili su da postojanost DNK virusa mpok varira u zavisnosti od toga odakle su uzorci uzeti. Među ključnim nalazima bilo je da se DNK može detektovati u skoro polovini briseva kože genitalija i jednom od pet briseva kože sa drugih mesta nedelju dana nakon što simptomi nestanu.
Studija, koja je objavljena u Open Forum Infectious Diseases, jedan je od nekoliko projekata podržanih brzim istraživačkim odgovorom mpok-a koji je pokrenuo Konzorcijum za nove i pandemijske infekcije (EPIC), institucionalna strateška inicijativa, i njegovi bolnički partneri tokom globalne epidemije mpok—ranije poznat kao majmunske boginje—2022.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od januara 2022. prijavljeno je skoro 94.000 potvrđenih slučajeva mipoksa, uključujući 179 smrtnih slučajeva iz 117 zemalja. Od septembra 2023. godine, u Kanadi je potvrđeno 1.515 slučajeva, uglavnom u Ontariju i Kvebeku.
„Iako znamo za mpok više od 70 godina, bio je nov za nas jer ga nismo videli van endemskih regiona“, rekao je Robert Kozak, jedan od autora studije i klinički mikrobiolog sa istraživačkog instituta Sunnibrook i docent na katedri za laboratorijsku medicinu i patobiologiju Medicine Temerti. „Još je bilo mnogo toga o virusu i bolestima što nismo znali.
Da bi odgovorio na ključna pitanja o izlučivanju virusa, Kozak se udružio sa Tanom i Šarmistom Mišrom, lekarom za infektivne bolesti u bolnici Svetog Mihaela i vanrednim profesorom na Medicinskom fakultetu u Temerti, odeljenju za medicinu i Institutu za medicinske nauke i IHPME.
Istraživači su koristili tehniku nazvanu kvantitativna lančana reakcija polimeraze (kPCR) da bi odredili postojanost DNK virusa mpok-a. Uzorci su uzeti sa šest različitih mesta na telu – genitalnog regiona, nosne šupljine, sperme, kože, grla i urina – i to tokom dužeg vremenskog perioda.
U proseku, mpok DNK je otkrivena u brisevima kože iz genitalnog i perianalnog regiona i sa drugih mesta na koži 30 i 22 dana nakon pojave simptoma, respektivno. Ovi nalazi su u skladu sa seksualno prenosivom prirodom mipoksa tokom nedavne globalne epidemije, koja je prvenstveno pogodila gej i biseksualne muškarce, kao i muškarce koji imaju seks sa muškarcima.
Istraživači nisu uspeli da otkriju virusnu DNK u velikom broju uzoraka sperme i briseva nosne šupljine uzetih kada su se pojedinci prvi put pojavili sa simptomima, dok je u uzorcima urina i brisa grla, mpok DNK opstao otprilike dve nedelje nakon pojave simptoma.
Zanimljivo je da istraživači nisu primetili razliku u dužini postojanosti virusne DNK između ljudi koji su primili antivirusni lek tekovirimat i onih koji nisu. Tan je primetio da, iako učesnici studije nisu bili nasumično raspoređeni da prime lek, ovi rezultati podvlače nesigurnost oko efikasnosti tekovirimata u lečenju infekcija mpok-a.
Dodao je da studija pruža nekoliko ključnih saznanja za njegove kliničke kolege. „Prvo, dokumentovali smo širinu kliničkih uzoraka u kojima se DNK mpoksa može identifikovati i stoga može da se koristi za potvrdu dijagnoze. Naši nalazi takođe potvrđuju da je vredno truda da kliničari prikupljaju takve uzorke kod osoba kod kojih se postavlja dijagnoza mpoksa. uzeti u obzir, čak i nakon što simptomi lošeg osećaja nestanu“, rekao je Tan.
Istraživači upozoravaju da samo zato što se mpok DNK može otkriti do četiri nedelje nakon pojave simptoma, to ne znači da su pojedinci zarazni toliko dugo.
„Ne znamo sa sigurnošću da li prisustvo virusne DNK koje se može detektovati nužno znači da se virus prenosi na druge ljude, tako da definitivno treba uraditi više istraživanja da bi se definitivno odredio period zaraznosti“, rekao je Tan.
U tom cilju, Jacklin Hurst, postdoktorski saradnik u Kozakovoj laboratoriji, nedavno je započeo rad u visokom zatvorenom objektu u Torontu na traženju živog virusa u istim uzorcima iz kojih je otkrivena DNK mpoksa. Istraživači takođe koriste biobanku uzoraka pacijenata sa mpokom kako bi identifikovali biomarkere koji bi mogli predvideti da li će osoba imati blagu ili tešku infekciju.
„Bez Ustanove visoke zaštite u Torontu, ne bismo mogli ništa od ovoga. Posedovanje tog objekta pomoći će nam da odgovorimo na mnoga pitanja o ovom virusu i kako da ga zaustavimo“, rekao je Kozak.
On je odao priznanje za ogroman doprinos zajednice pacijenata ovom poslu. „Veliko hvala svim učesnicima studije. Ne bismo mogli da uradimo ovaj posao bez njihove žrtve i posvećenosti.“
