Istraživači sa Univerziteta Kvinslend otkrili su ključnu ulogu zasićenih masnih kiselina u konsolidaciji sećanja u mozgu.
Dr Isak Akefe sa Instituta za mozak u Kvinslendu otkrio je molekularni mehanizam i identifikovao gene koji leže u osnovi procesa stvaranja memorije, otvarajući vrata potencijalnom lečenju neurodegenerativnih poremećaja. Istraživački rad je objavljen u časopisu EMBO.
„Ranije smo pokazali da se nivoi zasićenih masnih kiselina povećavaju u mozgu tokom neuronske komunikacije, ali nismo znali šta uzrokuje ove promene,“ rekao je dr Akefe.
„Sada smo po prvi put identifikovali promene u pejzažu masnih kiselina u mozgu kada neuroni kodiraju memoriju.
„Enzim nazvan fosfolipaza A1 (PLA1) stupa u interakciju sa drugim proteinom u sinapsi zvanoj STKSBP1 da bi formirao zasićene masne kiseline.
Mozak je najmasniji organ u telu, sa masnim jedinjenjima zvanim lipidi koji čine 60% njegove težine. Masne kiseline su gradivni blokovi klase lipida zvanih fosfolipidi.
Rad obavljen u laboratoriji profesora Frederika Meunijea pokazao je da STKSBP1 kontroliše ciljanje enzima PLA1, koordinira oslobađanje masnih kiselina i usmerava komunikaciju u sinapsama u mozgu.
„Ljudske mutacije u genima PLA1 i STKSBP1 smanjuju nivoe slobodnih masnih kiselina i promovišu neurološke poremećaje“, rekao je profesor Meunier.
„Da bismo utvrdili važnost slobodnih masnih kiselina u formiranju memorije, koristili smo modele miša gde je gen PLA1 uklonjen.
„Pratili smo početak i progresiju neurološkog i kognitivnog pada tokom njihovog života.
„Videli smo da su čak i pre nego što je njihova memorija postala oštećena, nivoi zasićenih slobodnih masnih kiselina bili znatno niži od kontrolnih miševa.
„Ovo ukazuje da ovaj PLA1 enzim i masne kiseline koje oslobađa igraju ključnu ulogu u sticanju memorije.“
Istraživanje ima važne implikacije za razumevanje kako se sećanja formiraju.
„Naši nalazi pokazuju da manipulacija ovim putem sticanja pamćenja ima uzbudljiv potencijal kao tretman za neurodegenerativne bolesti, kao što je Alchajmerova bolest“, rekao je profesor Meunier.
Istraživački tim odaje priznanje za doprinose dr. kandidati Saber Abd Elkader sa Australijskog instituta za bioinženjering i nanotehnologiju i Benjamin Matthevs sa Instituta za mozak Kvinslenda.
Ovo je zajednička studija sa Univerzitetom Novog Južnog Velsa, Univerzitetom u Strazburu, Univerzitetom u Bordou, Institutom za istraživanje Skrip i Medicinskim fakultetom Bejlor.
