Upotreba profesionalnih društvenih mreža kao što je LinkedIn može izazvati osećaj sumnje u sebe, pokazuju istraživanja.
Anketa korisnika LinkedIn-a pokazala je da je interakcija sa popularnim sajtom povezana sa iskustvima sindroma prevaranta—osećaj neadekvatnosti uprkos dokazima o uspehu.
Ljudi su osećali nedostatak profesionalnog samopouzdanja i kada su pregledavali postove drugih ljudi i kada su objavljivali o svojim ličnim dostignućima.
Sindrom prevaranta – i prateći strah od „otkrivanja“ – mogu biti povezani sa osećanjem anksioznosti i depresivnim mislima, kažu istraživači.
Studija, za koju se veruje da je prva koja je potvrdila vezu između društvenih medija i sindroma prevaranta, otkrila je da su misli o sumnji u sebe navele mnoge korisnike da se direktno pozabave ovim problemom plaćajući kurseve veština kompetencija. Istraživanje je objavljeno u Psihologiji i marketingu.
Istraživači sa Poslovne škole procenili su efekte korišćenja LinkedIn-a među 506 ljudi. Svi ispitanici su bili obrazovani najmanje do diplomskog stepena i imali su prosečnu starost od 36 godina.
Istraživači su testirali efekte korišćenja LinkedIn-a na dva načina – jedan da bi procenili efekte pregledavanja tuđih postova i drugi da bi procenili kako se osećaju nakon objavljivanja sopstvenih uspeha.
U onlajn eksperimentu, istraživači su otkrili da čitanje tuđih postova ima malu, ali još uvek značajnu povezanost sa iskustvom sindroma prevaranta, u poređenju sa nečitanjem postova drugih ljudi.
Objavljivanje na LinkedIn-u imalo je značajnu povezanost sa sindromom prevaranta, čak i nakon kontrole drugih mogućih uticaja, pokazalo je istraživanje.
Profesionalne društvene mreže kao što su LinkedIn i Ksing dobile su široko usvajanje. LinkedIn ima više od 930 miliona korisnika širom sveta.
Dok sajtovi nude mogućnosti za napredovanje u karijeri, profesionalne veze i znanje i resurse u vezi sa industrijom, istraživači kažu da nalazi pokazuju neželjeni sporedni efekat kanala društvenih medija.
Potvrda da je sindrom prevaranta uobičajen među profesionalcima mogla bi pomoći u podršci planovima razvoja osoblja. Zaposleni koji znaju da drugi dele slična iskustva mogu smanjiti negativne emocije, kažu istraživači.
„Samo pregledavanje nevsfeed-a ili čak objavljivanje dostignuća na LinkedIn-u može pokrenuti razmišljanje o vašem profesionalnom identitetu koje može da podstakne misli varalica, što je povezano sa strahom da će biti otkriveno da ste varalica. Naši nalazi pokazuju negativne efekte na dobrobit društveni mediji nisu samo zato što se poredimo sa drugima, već zato što verujemo da drugi misle više o nama nego što mi mislimo o sebi“, kaže dr Ben Marder.
