Pčele imaju fenomenalnu sposobnost da percipiraju različite nijanse boja, a njihove oči su u stanju da vide ultraljubičasto svetlo. Ovo im pomaže da pronađu cveće koje proizvodi nektar.
Na ljudska bića takođe utiču boje i različite nijanse boja. Na primer, koristimo različite boje da bismo stvorili različita raspoloženja u sobama. Boje se koriste na znakovima za slanje signala sposobnosti mozga da percipira i interpretira. Ako znak ima puno crvene boje, trebalo bi da budete posebno oprezni; može ukazivati na opasnost ako ne sledite uputstva znaka.
Na moru su jasne oznake boja na zastavicama i pomorskim signalnim zastavama. Na primer, dobra je ideja držati određenu udaljenost od brodova sa žutom zastavom na jarbolu; ovo je oznaka boje za zaraznu bolest ili karantin.
Istraživače je dugo zanimalo kako jezik utiče na našu percepciju sveta. Fascinantan aspekt ovoga je kako percipiramo boje. Istraživači sa NTNU i Univerziteta u Oslu (UiO) nedavno su istražili kako jezik utiče na našu percepciju nijansi različitih boja.
Percepcija boja ljudskog oka određena je njegovom biologijom i zasniva se na percepciji svetlosti. Međutim, spektar boja je podeljen i različito definisan na različitim jezicima.
Na primer, na ruskom postoje dve reči za plavu: „sinii“ za tamnoplavu i „goluboj“ za svetloplavu, dok engleski ima samo jednu reč: „blue“. Prethodne studije su pokazale da ruski govornici mogu razlikovati svetlo i tamno plavu brže od onih koji govore engleski.
Sledeće logično pitanje je u kojoj meri vaš maternji jezik utiče na vašu kategorizaciju boja, koje se inače percipiraju na objektivan način zbog biologije oka“, kaže profesorka jezika Mila Vulčanova na NTNU.
U novoj studiji NTNU i UiO, istraživači su dalje istraživali ovaj fenomen analizirajući kako dvojezičnost utiče na percepciju boja. Istraživači su proučavali kako ljudi koji govore i litvanski i norveški definišu nijanse boja kroz dva različita jezika.
Litvanski, kao i ruski, ima dve potpuno različite reči za plavo: „židra“ (svetloplava) i „melina“ (tamnoplava), dok norveški ima samo jednu reč: „bla“.
„Naša studija je otkrila da je na sposobnost dvojezičnih učesnika da razlikuju nijanse boja uticao jezik koji su koristili dok su obavljali zadatak. Ovi nalazi bacaju svetlo na dinamičku interakciju između jezika i percepcije, odnosno našu percepciju senzornog unosa“, kaže Vulčanova.
Praktično, to znači da mozak brzo reaguje na jezik koji se aktivira i povezuje čulni utisak sa tim jezikom. Ova pojava je poznata kao ‘promena koda’ među dvojezicima. Čim se jezik aktivira, ceo jezički sistem je aktivan, uključujući reči i pojmove.
„Naši rezultati se takođe odnose na dinamičku vezu između jezika i kognicije, odnosno na sposobnost mozga da prima, obrađuje i izražava informacije. Naše istraživanje i istraživanja drugih pokazuju da je ovo dvosmerni proces. To znači da jezik može aktiviraju i utiču na kognitivne kategorije, i obrnuto, da kognitivni mehanizmi i kategorije utiču na jezik“, objašnjava Vulčanova.
Vulčanova je dugi niz godina sprovodila istraživanja o jeziku, percepciji i moždanoj aktivnosti, posebno o pojavama vezanim za dvojezičnost. Nekoliko istraživačkih projekata se sprovodi u saradnji sa studentima i dr. kandidati koje ona nadgleda.
U ovoj studiji, studentkinja master studija Akvile Sinkevičiute je glavni autor članka objavljenog u Učenje jezika.
Koautori članka su Vulčanova i profesori UiO Julien Maior i Natalia Kartushina. Sva četvorica su učestvovala u osmišljavanju studije, prikupljanju i analizi materijala podataka i pisanju naučnog članka.
„Istraživanje otkriva da jezik koji dvojezične osobe aktivno koriste može značajno uticati na njihovu percepciju boja. Nalazi pokazuju da jezik koji koristite može da oblikuje način na koji percipirate svet, sve do osnovne percepcije boja.
„Naše istraživanje pokazuje zamršenu vezu između jezika i percepcije, naglašavajući dubok uticaj lingvističkog konteksta na osnovne kognitivne procese“, kaže Sinkevičjute.
Učesnici u istraživanju bili su podeljeni u tri grupe: jednojezični Litvanci, jednojezični Norvežani i ljudi koji govore dvojezični litvanski i norveški. Svi su radili zadatak u kome su morali da razlikuju različite nijanse plave na skali od 1 do 20.
Zadatak su obavljali sa i bez zadatka verbalne interferencije, odnosno sa i bez aktivne upotrebe jezika da izraze gde se na skali boja nalazi nijansa plave koju su trebali da definišu. Ovo se odvijalo na litvanskom za Litvance, na norveškom za Norvežane, i na litvanskom i norveškom za dvojezične učesnike.
Dvojezični učesnici su počeli da uče norveški negde između 5 i 43 godine. U studiji je učestvovalo ukupno 106 ljudi.
Dvojezični učesnici: Dvojezični litvansko-norveški su pokazali jasan efekat kategorije boja kada su obavljali zadatak na litvanskom, ali ne i kada su koristili norveški.
To znači da su brže razlikovali svetlo i tamnoplavu kada su razmišljali na litvanskom, dok je ta prednost nestala kada su razmišljali na norveškom.
Jednojezični učesnici: Jednojezični Litvanci su takođe imali efekat kategorije boja, dok jednojezični Norvežani nisu. To znači da su Litvanci koji imaju dve reči za plavo brže definisali različite nijanse plave od Norvežana koji imaju samo jednu reč za plavo.
„Ovo podržava ideju da jezik koji koristimo može uticati na to kako percipiramo boje – i da je ova veza veoma dinamična i zavisi od aktivacije u mozgu“, kaže Vulčanova.
Studija pokazuje da jezik koji koristimo može aktivno uticati na našu percepciju boja, takođe među dvojezičnim ljudima. Kada su litvansko-norveški učesnici razmišljali na litvanskom, imali su prednost u razlikovanju različitih nijansi plave, što nije bilo kada su razmišljali na norveškom.
„Ovo sugeriše da jezik ne samo da oblikuje način na koji komuniciramo o boji, već utiče i na kategorije boja koje se uspostavljaju u mozgu tokom detinjstva – i da to može direktno uticati na to kako percipiramo nijanse boja“, kaže Vulčanova.
