S obzirom da se predviđa da će se rekordne padavine nastaviti iu budućnosti, mnogi se brinu da će to uslediti ekstremne poplave. Ali nova studija koju je vodio CIRES objavljena danas u časopisu Nauka o totalnoj životnoj sredini otkrila je da samo povećanje padavina neće nužno povećati katastrofalne poplave – umesto toga, rizik od poplava zavisi od toga koliko dana je prošlo između oluja.
U studiji, CIRES Fellov i direktor Vestern Vater Assessment Ben Livneh i njegove kolege, uključujući CIRES Fellov Krisa Karnauskasa, tražili su novi način da razumeju vlagu u tlu i kako ona utiče na poplave. Istraživački tim je znao da je vlaga u tlu važna kada se razumeju poplave, ali efikasno merenje tla je izazov.
Tako su pronašli proksi za vlagu u tlu: prekid padavina, dužina sušnog perioda između padavina. Jednostavno rečeno: posle dužeg vremena od poslednje kiše, potrebna je veća oluja da bi se izazvala poplava; sa manje dana između oluja, širi spektar uslova može dovesti do poplava.
„Mi zapravo možemo da razumemo promene u riziku od poplava na osnovu broja dana od poslednje kiše“, rekao je Livneh. „Želeli smo da to učinimo jednostavnim jer je vodu u tlu teško predvideti.“
Istraživanje se fokusiralo na polusušne i sušne regione i posmatralo je kišu kao oblik padavina, a ne sneg. Da bi stvorili vrednost za isprekidanost padavina, istraživači su pogledali istorijska zapažanja 108 slivova širom SAD od 1950. do 2022. godine. Kroz analizu ovih zapažanja, cilj je bio da se razume da li su vlažna ili suva tla prethodila jakim kišama – i kako je to uticalo na poplave.
Vlagu u tlu je poznato da je teško proceniti ili simulirati, rezultati mogu da variraju od dvorišta jedne osobe do njenog prednjeg dvorišta, a još je teže razumeti kako vlaga u tlu utiče na poplave. Nels Bjarke, postdoktorski istraživač Vestern Vater Assessment, vodio je analizu za studiju.
„Nemamo sveobuhvatna zapažanja vlage u tlu koja su kontinuirana u prostoru ili kontinuirana kroz vreme“, rekao je Bjarke. „Stoga može biti teško primeniti neku vrstu prediktivnog okvira za poplave koristeći samo vlagu u tlu jer su podaci oskudni.
Ipak, padavine se široko mere, tako da je tim testirao padavine kao proki za vlagu u tlu gledajući vreme pada kiše, a ne količinu.
Kroz analizu, tim je napravio vremenski okvir kao značajnu vrednost za prekid padavina. Oni su kategorisali intermitentnost u segmente od pet dana. Deset dana ili manje ukazuje na nisku intermitentnost, kada bi veliki opseg oluja mogao da izazove poplave.
Sušniji periodi sa 20 ili više dana između oluja definišu visoku intermitentnost, a samo ozbiljne oluje mogu izazvati poplave. Sve u svemu, verovatnoća poplava je 30% niža nakon dugih perioda suše.
Poplave u Bolderu iz 2013. su primer iz stvarnog života kako se prekid padavina primenjuje na projekcije poplava. Sedam dana jake kiše skoro je udvostručilo prethodni rekord po količini padavina. Događaj je raselio stotine ljudi i prouzrokovao imovinsku štetu od 2 milijarde dolara, navodi NOAA.
Prognostičari i menadžeri za vanredne situacije mogli bi da iskoriste nalaze lista da predvide veoma stvarne rizike od poplava. Pošto postoje opsežna zapažanja padavina, prognostičari mogu uzeti u obzir nalaze ovog rada i koristiti isprekidanost kako bi pomogli u predviđanju verovatnoće poplave.
„Kako ulazimo u eru velikih podataka, možemo imati koristi od jednostavnih proksija kao što je dužina suvog perioda kao način da intuitivnije razumemo ekstremne događaje“, rekao je Livneh.
