Adolescenti sa povišenim krvnim pritiskom i ukočenošću arterija mogu imati lošije kognitivne funkcije, prema nedavnoj finskoj studiji sprovedenoj na Univerzitetu Jivaskila i Univerzitetu Istočne Finske. Mladi ljudi sa višim krvnim pritiskom su se lošije ponašali, posebno u zadacima koji su merili pažnju i učenje.
Pored toga, ukočenost arterija se odrazila na slabiju radnu memoriju. Imajući u vidu nalaze, ističe se značaj prevencije visokog krvnog pritiska i ukočenosti arterija u detinjstvu i adolescenciji.
Dobro je poznato da loše zdravlje arterija može dovesti do kognitivnog pada kod odraslih. Međutim, postoji ograničeno znanje o ovoj vezi kod adolescenata. Da bi se rešio ovaj jaz, ova studija je ispitala povezanost ukočenosti arterija i krvnog pritiska sa spoznajom kod adolescenata i da li se ove veze razlikuju između devojčica i dečaka. Štaviše, ispitalo se da li su fizička aktivnost ili sedenje vreme zbunjujući faktori u ovim asocijacijama.
Adolescenti sa višim krvnim pritiskom imali su lošiju pažnju, učenje i ukupnu spoznaju. Veća brzina pulsnog talasa, indikator krutosti arterija, bila je povezana sa lošijom radnom memorijom.
Zanimljivo je da su devojčice sa višim krvnim pritiskom pokazale negativnu povezanost sa širim spektrom kognitivnih funkcija nego dečaci. Nasuprot tome, dečaci sa većom arterijskom krutošću pokazali su bolju pažnju i radnu memoriju. Na asocijacije nije uticala ni fizička aktivnost ni vreme sedenja.
„Naši nalazi naglašavaju važnost sprečavanja visokog krvnog pritiska i ukrućenja arterija za unapređenje kognitivnog zdravlja i zdravlja mozga kod mladih ljudi. Međutim, primetili smo neke kontradiktorne asocijacije,“ kaže doktorski istraživač Petri Jalanko sa Fakulteta za sport i zdravstvene nauke Univerziteta od Jivaskila.
„Studija pruža uvid u to kako su krvni pritisak i ukočenost arterija povezani sa kognitivnom funkcijom. Međutim, da se uspostavi definitivna uzročno-posledična veza između zdravlja arterija i zdravlja mozga i da se utvrdi da li povećanje fizičke aktivnosti ili smanjenje vremena sedenja može ublažiti negativni efekti lošeg zdravlja arterija na kogniciju, neophodna su dalja randomizovana kontrolisana ispitivanja sa odgovarajućim kontrolnim grupama i napredne tehnike snimanja mozga.“
Studija je koristila podatke preseka iz osmogodišnjeg praćenja studije o fizičkoj aktivnosti i ishrani kod dece (PANIC). Učestvovalo je 116 adolescenata (45 devojčica i 71 dečak), prosečne starosti 15,9 godina. Sistolni i dijastolni krvni pritisak mereni su aneroidnim sfigmomanometrom. Brzina pulsnog talasa merena je impedansnom kardiografijom, dok su debljina intime-medija karotide i rastegljivost karotidne arterije mereni ultrasonografijom karotida.
CogState test baterija je korišćena za procenu kognicije, pri čemu je ukupna kognicija izračunata na osnovu rezultata testova pažnje, radne memorije i učenja. Fizička aktivnost i vreme sedenja su procenjeni korišćenjem kombinovanog akcelerometra/merača otkucaja srca. Studija je objavljena u Physiological Reports.
