Naš mozak je „programiran“ da uči više od ljudi koji nam se sviđaju — a manje od onih koje ne volimo. To su pokazali istraživači kognitivne neuronauke u nizu eksperimenata. Njihovi nalazi su objavljeni u Communications Psychology.
Memorija služi vitalnoj funkciji, omogućavajući nam da učimo iz novih iskustava i ažuriramo postojeće znanje. Učimo i iz individualnih iskustava i iz njihovog povezivanja kako bismo izvukli nove zaključke o svetu. Na ovaj način možemo da zaključimo o stvarima sa kojima nemamo nužno direktno iskustvo. Ovo se zove integracija memorije i čini učenje brzim i fleksibilnim.
Ines Bramao, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu Lund, daje primer integracije memorije: Recimo da šetate parkom. Vidiš čoveka sa psom. Nekoliko sati kasnije, vidite psa u gradu sa ženom. Vaš mozak brzo uspostavlja vezu da su muškarac i žena par iako ih nikada niste videli zajedno.
„Izvođenje takvih zaključaka je prilagodljivo i korisno. Ali, naravno, postoji rizik da naš mozak izvuče pogrešne zaključke ili selektivno pamti“, kaže Ines Bramao.
Da bi ispitali šta utiče na našu sposobnost učenja i zaključivanja, Ines Bramao, zajedno sa kolegama Mariusom Boeltzigom i Mikaelom Johanssonom, postavili su eksperimente u kojima su učesnici imali zadatak da pamte i povežu različite objekte. To može biti činija, lopta, kašika, makaze ili drugi svakodnevni predmeti.
Pokazalo se da je integracija memorije, odnosno sposobnost pamćenja i povezivanja informacija kroz događaje učenja, bila pod uticajem ko ih je predstavio. Ako je to bila osoba koja se dopala učesniku, povezivanje informacija je bilo lakše u poređenju sa onim kada su informacije potekle od nekoga kome se učesnik nije dopao. Učesnici su dali pojedinačne definicije „sviđanja“ i „nedopadanja“ na osnovu aspekata kao što su politički stavovi, glavna tema, navike u ishrani, omiljeni sportovi, hobiji i muzika.
Nalazi se mogu primeniti u stvarnom životu, smatraju istraživači. Ines Bramao uzima hipotetički primer iz politike: „Politička partija se zalaže za povećanje poreza u korist zdravstvene zaštite. Kasnije posetite zdravstveni centar i primetite da su napravljena poboljšanja. Ako saosećate sa strankom koja je želela da unapredi zdravstvenu zaštitu kroz viši porezi, verovatno ćete pripisati poboljšanja povećanju poreza, iako su poboljšanja mogla imati potpuno drugačiji uzrok.“
Već postoji velika istraživanja koja opisuju da ljudi različito uče informacije u zavisnosti od izvora i kako to karakteriše polarizaciju i otpor prema znanju.
„Ono što naše istraživanje pokazuje jeste kako se ovi značajni fenomeni delimično mogu pratiti do fundamentalnih principa koji upravljaju načinom na koji funkcioniše naše pamćenje“, kaže Mikael Johanson, profesor psihologije na Univerzitetu Lund.
„Skloniji smo stvaranju novih veza i ažuriranju znanja na osnovu informacija koje nam daju grupe koje favorizujemo. Takve preferirane grupe obično pružaju informacije koje su u skladu sa našim već postojećim verovanjima i idejama, potencijalno ojačavajući polarizovana gledišta.“
Razumevanje korena polarizacije, otpora novom znanju i srodnih fenomena iz osnovnih moždanih funkcija nudi dublji uvid u ova složena ponašanja, tvrde istraživači. Dakle, ne radi se samo o filterskim mehurićima na društvenim medijima, već i o urođenom načinu asimilacije informacija.
„Posebno je upadljivo to što informacije integrišemo na različite načine u zavisnosti od toga ko nešto govori, čak i kada su informacije potpuno neutralne. U stvarnom životu, gde informacije često izazivaju jače reakcije, ovi efekti bi mogli biti još izraženiji“, kaže Johanson.
