Ljudi i drugi sisari ponekad mogu iskusiti svrab, neprijatan osećaj koji ih navodi da češu određene delove tela. Prethodne studije na ljudima i drugim primatima otkrile su da svrab ponekad može biti zarazan.
Na primer, neki eksperimenti su pokazali da neki zvuci ili video snimci koji se odnose na grebanje mogu izazvati svrab kod ljudi. Drugi su pokazali da ljudi takođe mogu da osećaju svrab ili češanje nakon razgovora sa vršnjacima o temama u vezi sa češanjem.
Slično tome, kada smo gledali drugog majmuna kako se češe, bilo lično ili na video snimku, otkriveno je da se i majmuni češaju. Neki istraživački radovi su takođe pokušavali da utvrde da li se zarazno grebanje javlja i kod miševa i koji tip stimulusa podstiče ovo ponašanje.
Istraživači sa Univerziteta medicinskih nauka u Teheranu nedavno su otkrili da se zarazni svrab javlja samo kod miševa kada posmatraju da li se miš koji je bio u njihovoj blizini (tj. njihov drug u kavezu) češe. Njihovi nalazi, objavljeni u časopisu Naučni izveštaji, pokazuju da su društvene interakcije i olfaktorni znaci neophodni da bi miševi pokazali zarazni svrab.
„Fenomen zaraznog svraba, primećen i kod ljudi i kod glodara, ostaje tema tekuće debate u vezi sa njegovim modulatorima i osnovnim putevima“, napisali su Mariam Shaian, Nazgol-Sadat Haddadi i njihove kolege u svom radu. „Ova studija se bavi odnosom između zaraznog svraba i poznatih olfaktornih znakova, nevizuelnog faktora koji doprinosi ovom intrigantnom ponašanju.“
Eksperimenti koje su sproveli Shaian, Haddadi i njihove kolege uključivali su ukupno 272 mužjaka miša starosti između 5 i 6 nedelja. Miševi su prvo proveravani za bilo kakve probleme sa kožom koji bi potencijalno mogli da izazovu svrab, zbunjujući rezultate, a zatim su stavljeni u odvojene akrilne kutije sa posteljinom u njima na 30 minuta svakog dana u tri dana koja su prethodila eksperimentu.
Tokom eksperimenta, dva miša su stavljena u istu kutiju i jednom od njih je ubrizgano jedinjenje koje je izazvalo privremeni svrab. Tim je posmatrao i snimio ponašanje miševa kako bi utvrdio da li, kada je jedan miš počeo da češe, njihov drug u kavezu oponaša ovo ponašanje.
Primetno je da su neki od uparenih miševa imali fizički kontakt sa svojim mamcem u kavezu tokom eksperimenta, dok drugi nisu. Miševi u stanju nefizičkog susreta odvojeni su od ostalih miševa u svom paru sa perforiranim providnim plastičnim slojem koji im je omogućio samo da pokupe vizuelne, olfaktorne i slušne znakove, bez uključivanja u društvene interakcije.
„Naši nalazi su pokazali da se zarazni svrab kod miševa posmatrača javlja tokom fizičke interakcije sa demonstratorom svraba u kavezu, ali ne i sa strancem ili u stanju nefizičkog susreta“, napisali su Šajan, Hadadi i njihove kolege.
„Naročito je da su miševi posmatrači sa iskustvom svraba pokazali povećano ponašanje zaraznog svraba, ističući relevantnost pamćenja povezanog sa svrabom u ovom fenomenu. Štaviše, miševi posmatrači sa anosmijom, bez obzira da li su naivni ili iskusili svrab, nisu pokazivali ponašanje zaraznog svraba.
Istraživači su takođe otkrili da aktivnost mozga miševa odgovara ponašanju koje su primetili. Konkretno, primetili su povećanje aktivnosti u olfaktornoj sijalici dok su miševi bili angažovani u ponašanju zaraznog svraba, amigdale, hipotalamusa i hipokampusa, regiona mozga koji su povezani sa mirisom, emocijama i pamćenjem. Ova aktivnost se umesto toga smanjila kod miševa koji su bili anosmični (tj., privremeno nesposobni da pokupe mirise).
Sve u svemu, nalazi tima sugerišu da da bi miševi pokazali zarazno ponašanje svraba, oni moraju da budu izloženi poznatim olfaktornim znacima (tj. mirisima tela koji se prožimaju od češanja u kavezu) i da budu u stanju da stupe u društvenu interakciju sa mišem koji svrbi. Ova zapažanja doprinose razumevanju zaraznog svraba kod različitih sisara i mogla bi da informišu nove studije koje istražuju ovaj fenomen kod miševa.
Shaian, Haddadi i njihove kolege su napisali: „U zaključku, naša studija otkriva kritičnu ulogu poznatih olfaktornih znakova u izazivanju zaraznog svraba kod miševa, bacajući svjetlo na interakciju između društvenih faktora, senzorne percepcije i pamćenja u ovom fenomenu.“
