Najnovija generacija antidepresiva ublažava simptome oponašanjem steroida koje proizvodi mozak kako bi se osiguralo da neuroni efikasno razgovaraju jedni sa drugima. Kako su ovi neurosteroidi povezani sa depresijom i zašto deluju tek treba da se utvrdi, ali studija na miševima, koju su vodili naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Tufts, pokazala je da hronični stres smanjuje sposobnosti životinja da proizvode i reaguju na ove važne molekule, posebno alopregnanolon. Istraživanje je objavljeno 31. januara u časopisu Biological Psychiatry.
„Naši nalazi sugerišu da deficiti u ponašanju nakon hroničnog stresa uključuju poremećenu sintezu neurosteroida i signalizaciju“, kaže glavni autor Najah Valton, dr. student neuronauke na Visokoj školi biomedicinskih nauka. „Otkrili smo da miševi podvrgnuti hroničnom nepredvidivom stresu imaju oštećenje proizvodnje alopregnanolona unutar bazolateralne amigdale, regiona mozga koji je ključan za posredovanje emocionalnih odgovora.
Da bi potvrdili vezu, Volton i kolege u laboratoriji Maguire na Medicinskom fakultetu koristili su CRISPR tehnologiju da podese enzime neophodne za proizvodnju alopregnanolona. Miševi sa abnormalno niskim nivoom neurosteroida pokazali su depresivno ponašanje poput onih koji su iskusili hronični stres, dok su njihovi kolege sa abnormalno visokim nivoima alopregnanolona pokazali veću otpornost na hronični stres.
„Potencijalne implikacije ovih nalaza sugerišu da bi sintetički analozi neurosteroida mogli imati blagotvoran efekat kod osoba sa depresijom na osnovu njihove sposobnosti da ciljaju deo osnovne neuropatologije koja dovodi do stanja“, kaže stariji autor Džejmi Megvajer, profesor neuronauke na medicinski fakultet.
Manje od polovine pacijenata sa teškom depresijom reaguje na klasične antidepresive, kao što su selektivni inhibitori ponovnog uzimanja serotonina, a poznato je da su prednosti potrebne nedeljama ili mesecima da stupe na snagu. „Ova studija sugeriše da endogena sinteza neurosteroida može biti alternativni terapeutski cilj“, kaže Maguire.
Kako hronični stres utiče na gene odgovorne za proizvodnju alopregnanolona, kako neurosteroidi mogu biti uključeni u pojavu depresije i kako tretmani zasnovani na neurosteroidima imaju koristi za mozak biće fokus budućeg rada grupe. „Ljudima sa depresijom ili hroničnim stresom, ovo istraživanje bi moglo pružiti određenu nadu da napredujemo u razumevanju neurobiologije koja doprinosi nastanku psihijatrijskih bolesti“, kaže Volton.