U značajnom razvoju čiste energije, istraživači sa Universiti Teknologi MARA su napravili napredak u oblasti tehnologije skladištenja metana. Njihova studija, nedavno objavljena u Journal of Bioresources and Bioproducts, uvodi metodu za sintezu aktivnog uglja (AC) iz ljuske palminog jezgra (PKS), što značajno povećava kapacitet skladištenja metana.
Istraživanje je sprovedeno u pozadini globalnog pomaka ka čistijim gorivima, pri čemu je prirodni gas, a posebno metan, prepoznat po svom potencijalu kao alternativa tradicionalnim fosilnim gorivima. Tim je imao za cilj da poboljša adsorpciona svojstva AC za skladištenje metana eksperimentisanjem sa različitim agensima za aktivaciju, uključujući paru, ugljen-dioksid (CO 2 ) i kombinaciju oba.
Proces je podrazumevao pedantan postupak impregnacije PKS cink hloridom, zatim karbonizaciju i aktivaciju odabranim agensima. Uzorci AC su zatim okarakterisani po površini, zapremini pora i veličini, pri čemu je kapacitet adsorpcije metana izmeren na sobnoj temperaturi korišćenjem volumetrijskog pristupa.
AC proizveden korišćenjem kombinacije CO 2 i pare kao aktivacionih agenasa pokazao je najveću površinu sagorevanja i površinu, što se prevodi u maksimalni kapacitet adsorpcije gasa metana od 4.500 mol/kg. Podaci su se dobro uklopili sa modelom Freundlichove izoterme, što sugeriše formiranje višeslojne adsorpcije na površini AC.
Kinetička analiza je otkrila da je proces adsorpcije pratio model pseudo-prvog reda, što ukazuje da su na brzinu adsorpcije metana uticali i adsorbent i adsorbat, a prvenstveno je vođena fizičkom adsorpcijom. Studija je takođe koristila model difuzije unutar čestica da bi se razumeli koraci koji kontrolišu brzinu u procesu adsorpcije.
Istraživanje zaključuje da je sekvencijalna kombinacija aktivacije CO 2 i pare veoma efikasna za proizvodnju AC sa superiornim sposobnostima adsorpcije metana. Ovo otkriće nije samo značajan korak ka praktičnoj primeni ANG-a, već doprinosi i održivoj upotrebi PKS-a, nusproizvoda industrije palminog ulja.
Nalazi studije obećavaju za sektor čiste energije, potencijalno nudeći rešenje za smanjenje emisije CO 2 za 25%–30% u poređenju sa tradicionalnim gorivima. Dok se svet nastavlja da se bori sa izazovima klimatskih promena, inovacije poput ove mogle bi da igraju ključnu ulogu u globalnoj tranziciji ka održivijoj budućnosti.
