Ukupno 90% komunalnog tekstilnog otpada koji nastane u Kataloniji završava na deponijama ili spalionicama, prema studiji ICTA-UAB, koja pokazuje da se samo 10% tekstilnog otpada prikuplja odvojeno. U slučaju Katalonije, ovaj procenat je predstavljao upravljanje sa 18.630 tona odeće i drugih tekstilnih materijala u 2020.
Izveštaj, objavljen u časopisu Nauka o ukupnoj životnoj sredini, a koji su sprovele istraživačice Gemma Morell, Laura Talens i Susana Toboso, baca svetlo na trenutne prakse odlaganja tekstilnog otpada, kako od strane javnosti tako i od strane ovlašćenih upravljačkih subjekata, i objašnjava njihov uticaj na životnu sredinu.
Rezultati pokazuju da se od 10% prikupljenih odvojeno kroz specijalizovane kontejnere koji se nalaze na ulici, čistim punktovima ili sakupljanjem od vrata do vrata, 80% reciklira ili ponovo koristi uglavnom prodajom u polovnih prodavnicama, buvljacima ili drugim industrijama. Polovina se prodaje u Kataloniji i Španiji, dok se preostala polovina izvozi u zemlje Azije, Afrike i Evrope.
„Pakistan je glavna destinacija za ovu odeću, a slede Ujedinjeni Arapski Emirati, Švajcarska i Kamerun. Pakistan je 2020. uvezao 3.500 tona korišćene odeće iz Katalonije“, objašnjava Gema Morell, istraživač u ICTA-UAB i prvi autor studije.
Autori ističu da je činjenica da se 50% odeće pogodne za ponovnu upotrebu i reciklažu izvozi u zemlje sa srednjim ili niskim prihodima, gde je njena namena nepoznata, svedoči da „problem premeštamo na druga mesta, a da ne stvaramo održivo rešenje“, kaže Morell.
Studija analizira ponašanje građana u pogledu odvajanja tekstilnog otpada. Građani ove kontejnere vezuju za dobrotvorne svrhe i smatraju da su samo za odeću u dobrom stanju, pa odeću za koju smatraju da je u lošijem stanju odvoze na zelenu tačku ili je, pre svega, bacaju u sivi kontejner.
Građani nisu svesni da sva odeća deponovana i u specijalnim kontejnerima i na čistom punktu ide na isto mesto, u ovlašćena društva za upravljanje, i da se, verovatno, i odeća u boljem i lošijem stanju može staviti. na dobru upotrebu.
„Tačno je da se pamučna majica sa rupom neće prodavati u rabljenoj radnji, odnosno neće biti ponovo korišćena. Ali sa ovom majicom možda ćete moći da napravite novu odeću. recikliranog prediva, tako da se reciklira. A to je bolje nego da staru majicu bacite u sivu kantu i odnesete je pravo u spalionicu ili deponiju“, kaže Morel.
Što se tiče uticaja tekstilnog otpada na životnu sredinu, istraživanje pokazuje da odvojeno sakupljanje emituje 40% manje CO 2 ek nego nerazdvojeno sakupljanje (direktno na deponije i spalionice). Ugljenični otisak koji generiše jedna tona tekstilnog otpada kojim se upravlja nerazdvojenim prikupljanjem iznosi 353 kg CO 2 ek, što je mnogo više od 207 kg CO 2 ek proizvedenog od jedne tone tekstilnog otpada prikupljenog odvojeno.
„Najodrživija opcija je odlaganje odeće u odgovarajuće kontejnere. Ako uzmemo u obzir da svaka osoba u Kataloniji potroši u proseku 22 kg odeće godišnje, moramo imati u vidu da čak i u idealnom scenariju samo selektivnog sakupljanja , odlaganje ove odeće ima isti uticaj na životnu sredinu po osobi kao i putovanje sedam puta od Barselone do Njujorka u ekonomskoj klasi“, objašnjava ona.
Istraživači stoga podsećaju na potrebu da se smanji masovna proizvodnja i potrošnja odeće i da se promoviše eko-dizajn kroz proizvodnju trajnih, visokokvalitetnih predmeta, dajući prednost upotrebi pojedinačnih materijala i recikliranih materijala iz iste tekstilne industrije. Neophodno je promovisati tržište polovnih i mogućnost popravke odevnih predmeta kako bi im se produžio vek trajanja. „Kada se odevni predmet mora baciti, prvo što treba da se uradi jeste da se ponovo upotrebi ili, ako to nije moguće, da se reciklira, ali uvek kroz procese koji se sprovode lokalno“, insistira ona.
Ističu i da se naredne godine očekuje da stupi na snagu nova evropska uredba kojom će biti obavezno odvojeno prikupljanje tekstila u opštinama. Ovo će obavezati institucije da olakšaju odvojenu naplatu i da unaprede trenutno ograničene upravljačke kapacitete ovlašćenih kompanija.