Studija očekivanog životnog veka otkriva mačke sa najdužim i najkraćim životom

Studija očekivanog životnog veka otkriva mačke sa najdužim i najkraćim životom

Tim patobiologa na Kraljevskom veterinarskom koledžu u Velikoj Britaniji, u saradnji sa kolegom sa Nacionalnog univerziteta Chung Hsing, na Tajvanu, napravio je grafikon očekivanog životnog veka za približno 8.000 rasa domaćih mačaka.

U svom radu objavljenom u Journal of Feline Medicine and Surgery, grupa iznosi svoje nalaze i nudi uvid u to zašto neke mačke žive duže ili kraće od drugih.

Prethodna istraživanja i anegdotski dokazi sugerišu da neke rase mačaka imaju duži ili kraći životni vek od proseka. Istraživački tim je pokušao da preciznije kategorizuje očekivani životni vek domaćih mačaka tako što je napravio grafikon koji prikazuje prosečan životni vek hiljada kućnih mačaka.

Rad tima uključivao je izvlačenje podataka iz matične knjige umrlih iz VetCompass programa za godine od 2019. do 2021. Na taj način su mogli da saznaju detalje o 7.936 smrtnih slučajeva mačaka u Velikoj Britaniji, koje su zatim koristili za kreiranje grafikona sa listom rase mačaka prema očekivanom životnom veku od najduže do najkraće.

Gledajući svoje podatke, otkrili su da je ukupni očekivani životni vek mačaka bio 11,74 godine i da su mužjaci živeli u proseku 16 meseci manje od ženki. Takođe su otkrili da je burmanska rasa bila najdugovečnija, sa očekivanim životnim vekom od 14,42 godine, a da je sfinks najkraći, sa očekivanim životnim vekom od samo 6,68 godina.

Takođe su otkrili da, kao i ljudi, način života utiče na dugovečnost – na primer, mačke sa prekomernom težinom obično ne žive toliko dugo. Takođe su otkrili da su vrste uzgoja koje su urađene za stvaranje novih ili različitih vrsta rasa takođe imale uticaj na očekivani životni vek.

Takav uzgoj, primećuju, povezan je sa uobičajenim urođenim manama kod mačaka, kao što su srčane mane, očne bolesti i mišići slabiji od normalnih. Rasa sfinksa, primećuju, odličan je primer uzgoja koji je doveo do popularnog, ali nezdravog ljubimca.

Mačke bez dlake (odgajene da bi se omogućilo ljudima sa alergijama na krzno da imaju mačku) imaju povećan rizik od nekoliko različitih vrsta bolesti, od kojih mnoge mogu dovesti do prerane smrti.