Odavno je poznato da ljudi mogu da formiraju odbranu, a time i antitela protiv virusa. Ali antitela se takođe mogu razviti protiv polietilen glikola (PEG), supstance koja se koristi u kozmetici, hrani i medicini. Ovo utiče na efikasnost lekova.
Tim istraživača sa Instituta Maks Plank za istraživanje polimera sada je istražio koliko su ova antitela već rasprostranjena u nemačkom društvu i kako mogu da utiču na medicinske terapije koristeći nanonosače. Oni su objavili svoje trenutne rezultate u Nanoscale Horizons.
Virus napada telo i imuni sistem počinje da radi: razvijaju se antitela koja se bore protiv infekcije. Istovremeno se stvara imunološka memorija tako da se antitela mogu brzo staviti na raspolaganje u slučaju nove infekcije. Iznenađujuće, antitela se takođe mogu formirati protiv polietilen glikola (PEG), molekula sa prilično jednostavnom strukturom.
Pored kozmetičkih proizvoda — od krema, parfema i losiona do karmina — polietilen glikol se takođe koristi u medicini. Ovde on služi kao neka vrsta maskirne maske protiv sopstvenog imunološkog sistema tela, čime se povećava vreme cirkulacije aktivnog sastojka u krvi.
„Za nas je PEG zanimljiv za oblaganje nano-veličina nosača lekova njime“, kaže Svenja Morsbach, vođa grupe u odeljenju Katharine Landfester na MPI za istraživanje polimera. Na ovaj način, istraživači postižu duže vreme cirkulacije za kapsule leka, koje su veličine samo nanometara i mogle bi biti važna komponenta u novim terapijama raka u budućnosti, na primer.
U svojim studijama, tim predvođen Morsbahom i Landfesterom ispitao je više od 500 uzoraka krvi pacijenata uzetih 2019. „Antitela formirana protiv PEG-a se vezuju za obložene nanonosače, čime se suprotstavljaju efektu koji je zapravo poželjan: nanonosač postaje vidljiv imuni sistem i uklanja se pre nego što može da izvrši svoj efekat“, objašnjava Katarina Landfester, direktorka odeljenja.
Istraživači predvođeni Morsbahom i Landfesterom pretpostavljaju da će terapije morati da se prilagođavaju u budućnosti kako bi odgovorile na ovakvo ponašanje imunog sistema. U svojim statističkim studijama uzoraka krvi, otkrili su da se PEG antitela već mogu detektovati u 83% ispitanih uzoraka.
Koncentracija PEG antitela u krvi je u antiproporcionalnoj korelaciji sa godinama ispitivane osobe: što je osoba starija, to je manje PEG antitela bilo prisutno. „Trenutno pretpostavljamo da je to zbog sve veće upotrebe PEG-a u različitim oblastima života tek nedavno i varijacija imunog sistema u godinama“, kaže Morsbah.
U daljim studijama, istraživači bi sada želeli da saznaju kako se buduće terapije mogu prilagoditi kako bi se nadoknadila smanjena kamuflaža nanonosača. „Ideje bi uključivale da li se PEG može zameniti ili eventualno potpuno ukinuti“, rekao je Morsbah. Ali određivanje koncentracije antitela u krvi pacijenta i individualno podešavanje količine aktivnog sastojka takođe može biti alternativa.
