Nervne ćelije gastrointestinalnog trakta komuniciraju sa ćelijama mozga i kičmene moždine. Ovo sugeriše da nervni sistem digestivnog trakta može uticati na procese u mozgu koji dovode do Parkinsonove bolesti.
Paula Noufeld i Lennart Stegemann, doktorandi medicine na Katedri za citologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta Ruhr u Bohumu, Nemačka, prvi su otkrili progesteronske receptore u nervnim ćelijama gastrointestinalnog trakta i pokazali da progesteron štiti ćelije.
Njihovi nalazi otvaraju nove perspektive za razvoj novih neuroprotektivnih terapijskih pristupa za suzbijanje bolesti kao što su Parkinsonova i Alchajmerova bolest. Studija je objavljena u časopisu Cells 21. aprila 2023.
Enterični nervni sistem (ENS) je složena mreža koja se proteže duž čitavog gastrointestinalnog trakta. Sastoji se od oko 100 miliona nervnih ćelija, autonomno kontroliše probavne procese i često se naziva drugim ljudskim mozgom. Ali njegova funkcija je mnogo više od varenja. Nedavna istraživanja su pokazala da ENS blisko komunicira sa centralnim nervnim sistemom (CNS), odnosno mozgom i kičmenom moždinom.
„Komunikacija između ENS-a i CNS-a trenutno je povezana sa patogenezom različitih neuroloških bolesti kao što su Parkinsonova bolest i Alchajmerova bolest, kao i depresija“, objašnjava profesor Karsten Tajs, šef Odeljenja za citologiju na Univerzitetu Rur u Bohumu. Osa creva-mozak nije jednosmerna ulica; oba nervna sistema utiču jedni na druge.
Ishrana osobe ima direktan uticaj na crevni mikrobiom, koji zauzvrat stupa u interakciju sa ENS-om. Studije pokazuju da sastav mikrobioma takođe može uticati na CNS preko osovine creva i mozga, posebno preko vagusnog nerva, i da promoviše bolesti kao što je Parkinsonova bolest. Zbog toga uravnotežena ishrana ne samo da može doprineti očuvanju nervnih ćelija u crevima, već može i odložiti Parkinsonovu bolest na mnogo godina ili je čak sprečiti u potpunosti.
Doktoranti medicine Paula Neufeld i Lennart Stegemann su sada uspešno demonstrirali zaštitni efekat prirodnog steroidnog hormona progesterona na nervne ćelije ENS-a. U nizu eksperimenata, ovaj dvojac je kultivisao nervne ćelije iz ENS-a tokom nekoliko nedelja i tretirao ih ćelijskim toksinom da bi simulirao štetne uslove slične Parkinsonovoj bolesti. Otkrili su da su nervne ćelije koje su dodatno tretirane progesteronom umirale znatno ređe od netretiranih ćelija.
Paula Neufeld ukazuje na značaj njihovog otkrića: „Naše istraživanje pruža važne uvide kako bismo upotpunili naše osnovno znanje o ulozi progesteronskih receptora u enteričnom nervnom sistemu. Ovo otvara potpuno nove puteve za proučavanje neuroprotektivnih mehanizama delovanja progesterona unutar i izvan crevnog trakta“.
Lennart Stegemann dodaje da bi „ova studija potencijalno mogla otvoriti put novim terapijskim pristupima zasnovanim na steroidnim hormonima. Takođe postoji nada da bi terapijski pristupi zasnovani na steroidima mogli pomoći u usporavanju ili čak zaustavljanju neurodegenerativnih bolesti.“