Studija je uporedila razvoj rezervoara HIV-a – lokacija u telu gde virus opstaje u latentnom stanju – između pacijenata koji primaju ili ranu ili kasnu medicinsku intervenciju. Nalazi naglašavaju važnost pravovremenih tretmana za upravljanje virusom.
Istraživanje, objavljeno danas kao recenzirani preprint u eLife-u, urednici eLife-a opisuju kao važno i blagovremeno. Oni posebno hvale fokus studije na podtip C varijante efekta HIV-a na žene iz južne Afrike, koje su obe značajno nedovoljno proučavane na terenu.
Snaga dokaza, opisanih kao ubedljiva, podržava zaključak da, iako rano lečenje ne sprečava stvaranje rezervoara HIV-a, ono je povezano sa bržim propadanjem rezervoara virusa.
Rezultati pokazuju da bi, kada se kombinuje sa drugim interventnim strategijama, rano lečenje antiretrovirusnom terapijom (ART) moglo da omogući eventualno izlečenje HIV-a.
HIV napada imuni sistem tela, slabeći ga tokom vremena i ostavljajući telo manje sposobnim da se bori protiv infekcija i određenih vrsta raka. Studije pokazuju da osoba koja živi sa HIV-om ima sličan očekivani životni vek kao i HIV negativna osoba—pod uslovom da joj se dijagnostikuje na vreme, da ima dobar pristup medicinskoj nezi i da je u stanju da se pridržava svog lečenja HIV-a.
Međutim, lečenje, koje obično uključuje ART, je doživotno jer ne može da iskoreni virus koji se krije u rezervoarima. Ovo može biti finansijski neodrživo u zemljama sa nižim prihodima, koje su često više pogođene epidemijom HIV-a. Ljudi koji žive sa HIV-om takođe mogu biti izloženi većem riziku od drugih komorbiditeta jer izgleda da njihov imuni sistem ostaje suboptimalan čak i kada su na antiretrovirusnoj terapiji.
„Dizajniranje globalno primenljivih intervencija za HIV, ili eventualno leka, zahteva mnogo dublje razumevanje prirode rezervoara HIV-a: njihove varijabilnosti u veličini, sastavu i genetskim karakteristikama“, kaže glavni autor Kavidha Reddi, naučni saradnik na Institutu za istraživanje zdravlja Afrike. , Kvazulu-Natal, Južna Afrika.
„Rezervoarne studije kod HIV infekcija podtipa C su ograničene, uprkos tome što je to najrasprostranjeniji oblik na globalnom nivou i dominira u južnoj Africi. Štaviše, nedostaju podaci kod žena, uprkos poznatim polnim razlikama u imunološkim odgovorima na HIV infekcije.“
Da bi to popravili, Reddi i kolege su regrutovali 35 žena iz Durbana u Južnoj Africi da učestvuju u studiji. Kohorta je podeljena u dve grupe: rano lečene, koje su započele ART dan ili dva nakon otkrivanja akutne viremije, i kasno lečene, koje su započele lečenje više od godinu dana nakon otkrivanja viremije.
Kohorta je bila jedinstvena jer su sve žene praćene i redovno testirane na HIV od kada su bile HIV negativne, što je omogućilo istraživačima da otkriju akutnu HIV infekciju. Ovo se odnosi na najranije faze infekcije, gde se u telu dešava brza replikacija virusa.
Da bi stekao uvid u prirodu rezervoara HIV-a u dve grupe, tim je prvo izmerio ukupnu količinu HIV DNK prisutnog u krvnim ćelijama na početku (jedan do tri dana nakon otkrivanja HIV-a), vrhuncu viremije i posle 6-12 meseci ART-a, koristeći tehniku koja se zove kapljična digitalna polimerazna lančana reakcija (ddPCR).
Na početku, HIV DNK je detektovan u obe grupe. Na vrhuncu viremije, nivoi HIV DNK u grupi rano lečenih bili su čak uporedivi sa onim što bi se očekivalo kod nekoga ko se uopšte ne leči.
Tokom godinu dana ART-a, tim je primetio stabilan pad HIV DNK u grupi koja je ranije lečena, što nije primećeno u kasno lečenoj grupi – međutim, ovaj pad nije bio dovoljan da se virus iskoreni u realnom vremenskom okviru. Ova zapažanja su potvrdila prethodne izveštaje da se rezervoari HIV-a formiraju u najranijim fazama infekcije, verovatno pre nego što se virus može otkriti u krvi – to jest, pre viremije.
Zatim je tim procenio da li HIV otkriven u imunim ćelijama (rezervoar) ima potencijal da se replicira, koristeći tehniku sekvenciranja sledeće generacije koja se zove FLIP-sek. HIV koji je u stanju da se replicira unutar ćelija je netaknut genomom, a ako ne može, defektan je u genomu.
U obe grupe, ćelije sa netaknutim genomom mogu se otkriti pre početka lečenja. U kasno tretiranoj grupi, broj ćelija netaknutih genoma se smanjio nakon jedne godine ART-a, ali je ostao prisutan.
Nasuprot tome, u grupi koja je ranije lečena, broj virusa koji je bio netaknut u genomu se brzo smanjio nakon početka ART-a, tako da se više nije mogao detektovati nakon godinu dana lečenja.
Tim upozorava da ne može isključiti da bi uzorkovanje više ćelija u krvi ili tkivu otkrilo HIV netaknut genom u ovoj grupi. Ipak, ovi nalazi snažno sugerišu da rano započinjanje lečenja olakšava brži klirens HIV ćelija koje imaju potencijal da ponovo zapale replikaciju virusa ako se prekine antiretrovirusna terapija.
Pored toga, tim je primetio da se ćelije HIV-a netaknute u genomu raspadaju brže od ćelija koje detektuju genom u obe grupe tretmana. Ovo je verovatno zato što su ćelije koje sadrže intaktne genome prvenstveno ciljane od strane imunog sistema. Rani tretman je rezultirao bržim propadanjem i genomski netaknutih i genom defektnih HIV ćelija, što ukazuje na efikasniji mehanizam uklanjanja imunog sistema u ovoj grupi koji je dozvoljen ranom ART-om, i dalje naglašavajući važnost ranih intervencija za borbu protiv HIV-a.
„Prema našim saznanjima, ovo je prva studija u afričkoj populaciji koja ispituje uticaj vremena početka ART-a na rezervoare HIV podtipa C“, kaže Redi. „Većina studija se fokusirala na muškarce sa infekcijama podtipa B—što je češće u zapadnim zemljama. Ipak, mlade žene nose najveći teret HIV-a u podsaharskoj Africi, gde dominira podtip C i čini skoro 50% HIV infekcija u svetu.
„Zbog toga nam je bilo važno da istražimo kako virus podtipa C posebno utiče na žene, jer se ne može pretpostaviti da bi bilo koja intervencija imala isti učinak kod muškaraca i žena ili među različitim populacijama.
Viši autor Thumbi Ndung’u, direktor za osnovnu i translacionu nauku u Institutu za zdravstvena istraživanja Afrike, zaključuje: „Sve u svemu, naši rezultati potvrđuju prethodne izveštaje da rane intervencije sa ART ne sprečavaju stvaranje rezervoara. Međutim, mi pokazujemo da rano lečenje je povezan sa bržim propadanjem genoma netaknutog HIV-a, smanjenjem genetske složenosti u rezervoaru i sprečava bekstvo iz imunog sistema.
„Naši rezultati naglašavaju važnost ranog lečenja za borbu protiv HIV-a i sugerišu da je veća verovatnoća da će, kada se kombinuje sa drugim interventnim strategijama, omogućiti eventualno izlečenje HIV-a.
