Nova studija pokazuje nešto čudno: kada miševi sa Alchajmerovom bolešću udišu mentol, njihove kognitivne sposobnosti se poboljšavaju. Čini se da hemijsko jedinjenje može zaustaviti neka oštećenja naneta mozgu koja se obično povezuju sa bolešću.
Konkretno, istraživači su primetili smanjenje proteina interleukina-1-beta (IL-1β), koji pomaže da se reguliše upalni odgovor tela – odgovor koji može da ponudi prirodnu zaštitu, ali koji dovodi do štete kada se ne kontroliše pravilno.
Tim koji stoji iza studije kaže da ona pokazuje potencijal da se određeni mirisi koriste kao terapije za Alchajmerovu bolest. Ako možemo da shvatimo koji mirisi izazivaju koje reakcije mozga i imunog sistema, možemo ih iskoristiti za poboljšanje zdravlja.
„Fokusirali smo se na ulogu olfaktornog sistema u imunološkom i centralnom nervnom sistemu i potvrdili smo da je mentol imunostimulirajući miris na životinjskim modelima“, kaže imunolog Huan Hose Lasarte iz Centra za primenjena medicinska istraživanja (CIMA) u Španiji.
„Ali, iznenađujuće, primetili smo da je kratka izloženost ovoj supstanci tokom šest meseci sprečila kognitivni pad kod miševa sa Alchajmerom i, što je najinteresantnije, takođe poboljšala kognitivne sposobnosti zdravih mladih miševa.
Nakon što su prethodno primetili da inhalacija mentola podstiče imuni odgovor miševa, ovde je tim pokazao da može da poboljša i kognitivne sposobnosti životinja, kao što je primećeno u nizu praktičnih testova u laboratoriji.
Kod miševa sa Alchajmerovom bolešću, kurs mentola tokom šestomesečnog perioda bio je dovoljan da zaustavi pogoršanje kognitivnih sposobnosti i sposobnosti pamćenja miševa. Pored toga, čini se da je mentol gurnuo protein IL-1β nazad na bezbedne nivoe u mozgu.
Kada su istraživači veštački smanjili broj T regulatornih (Treg) ćelija – za koje se zna da pomažu da se imunološki sistem drži pod kontrolom – primećeni su neki od istih efekata, otvarajući mogući put kojim bi budući tretmani mogli da idu.
„I izloženost mentolu i blokada Treg ćelija izazvali su smanjenje IL-1β, proteina koji bi mogao da stoji iza kognitivnog pada primećenog na ovim modelima“, kaže neuronaučnica Ana Garsija-Osta iz CIMA.
„Pored toga, specifična blokada ovog proteina lekom koji se koristi u lečenju nekih autoimunih bolesti takođe je poboljšala kognitivni kapacitet zdravih miševa i miševa sa Alchajmerom.
Naučnici su već uspostavili brojne veze između mirisa i našeg imunološkog i nervnog sistema. Ove odnose je teško u potpunosti razumeti, ali znamo da naš olfaktorni sistem može snažno uticati na mozak. Određeni mirisi mogu izazvati određene reakcije u mozgu, što dovodi do hemijskih reakcija koje utiču na pamćenje, emocije i još mnogo toga.
Zaista, bolesti povezane sa centralnim nervnim sistemom – kao što su Alchajmerova, Parkinsonova bolest i šizofrenija – često dolaze sa gubitkom mirisa. Ovo novo istraživanje dodaje neke obećavajuće podatke, ali potrebno je još mnogo toga kako kod ljudi, tako i kod miševa.
„Ova studija je važan korak ka razumevanju veze između imunog sistema, centralnog nervnog sistema i mirisa“, kaže imunolog Noelia Casares iz CIMA.
„Rezultati sugerišu da mirisi i imunomodulatori mogu igrati važnu ulogu u prevenciji i lečenju Alchajmerove i drugih bolesti povezanih sa centralnim nervnim sistemom.“
Istraživanje je objavljeno u Frontiers in Immunology.
