Istraživači sa Instituta Frensis Krik pokazali su da hormoni trudnoće „preokrećuju“ mozak da pripremi miševe za majčinstvo.
Njihovi nalazi, objavljeni u časopisu Science, pokazuju da i estrogen i progesteron deluju na malu populaciju neurona u mozgu kako bi se uključili u roditeljsko ponašanje čak i pre nego što stignu potomci. Ove adaptacije su rezultirale jačim i selektivnijim odgovorima na štenad.
Dobro je poznato da dok nevini ženke glodara ne pokazuju mnogo interakcije sa štenadima, a majke provode većinu svog vremena čuvajući mlade. Smatralo se da su hormoni koji se oslobađaju prilikom porođaja najvažniji za ovaj početak majčinog ponašanja.
Ali ranija istraživanja su takođe pokazala da pacovi koji su se porodili carskim rezom i nevini miševi izloženi hormonima trudnoće i dalje pokazuju ovo majčinsko ponašanje, što sugeriše da promene hormona već tokom trudnoće mogu biti važnije.
U trenutnoj studiji, istraživači su otkrili da su ženke miševa zaista pokazale povećano roditeljsko ponašanje tokom kasne trudnoće i da izlaganje štenadima nije bilo neophodno za ovu promenu ponašanja.
Otkrili su da je populacija nervnih ćelija (neurona koji eksprimiraju galanin) u oblasti mozga koja se zove medijalna preoptička oblast (MPOA) u hipotalamusu, povezana sa roditeljstvom, bila pod uticajem estrogena i progesterona.
Snimci mozga su pokazali da je estrogen istovremeno smanjio osnovnu aktivnost ovih neurona i učinio ih uzbudljivijim, dok je progesteron promenio njihove ulaze, regrutujući više sinapsi (mesta komunikacije između neurona).
Čineći ove neurone neosetljivim na hormone, potpuno je uklonio početak roditeljskog ponašanja tokom trudnoće. Miševi nisu pokazali roditeljsko ponašanje čak ni nakon porođaja, što sugeriše da postoji kritičan period tokom trudnoće kada ovi hormoni stupaju na snagu.
Dok su neke od ovih promena trajale najmanje mesec dana nakon porođaja, druge su izgleda bile trajne, što sugeriše da trudnoća može dovesti do dugotrajnog ponovnog ožičenja ženskog mozga.
Džoni Kol, vođa grupe Laboratorije za neuronsku obradu koja zavisi od države u Cricku, rekao je: „Znamo da se žensko telo menja tokom trudnoće da bi se pripremilo za odgajanje mladih. Jedan primer je proizvodnja mleka, koja počinje mnogo pre porođaja. Naše istraživanje pokazuje da se takve pripreme odvijaju i u mozgu.
„Smatramo da ove promene, koje se često nazivaju ‘mozak bebe’, uzrokuju promenu prioriteta – devičanski miševi se fokusiraju na parenje, tako da ne moraju da reaguju na mladunčad drugih ženki, dok majke moraju da izvode snažno roditeljsko ponašanje da obezbediti preživljavanje štenaca. Ono što je fascinantno je da se ova promena ne dešava pri rođenju — mozak se priprema mnogo ranije za ovu veliku životnu promenu.“
Rachida Ammari, postdoktorant u Crick-u, i prvi autor zajedno sa dr. student Frančesko Monaka, rekao je: „Pokazali smo da postoji prozor plastičnosti u mozgu da se pripremi za buduće izazove u ponašanju. Ovi neuroni primaju veliki broj inputa sa drugih mesta u mozgu, tako da se sada nadamo da ćemo razumeti gde ova nova informacija dolazi iz“.
Istraživači veruju da bi mozak takođe mogao da bude ponovo povezan na sličan način tokom trudnoće kod ljudi, jer se očekuje da će iste hormonalne promene uticati na iste oblasti mozga. Ovo bi moglo uticati na ponašanje roditelja pored ekoloških i društvenih znakova.
