Novo istraživanje pokazuje da bi se nekoliko lekova protiv gojaznosti moglo proizvoditi, a profitabilnost prodavati širom sveta po daleko nižim procenjenim nižim cenama u poređenju sa njihovim visokim troškovima, prema novoj studiji u Obesity, vodećem časopisu The Obesity Societi (TOS).
„Pristup lekovima je osnovni element ljudskog prava na zdravlje. Dok pandemija gojaznosti raste, posebno među zajednicama sa niskim prihodima, efikasni medicinski tretmani ostaju nedostupni milionima kojima je potrebna. Naša studija naglašava nejednakost u cenama koja postoji za efikasne -lekovi za gojaznost, koji su u velikoj meri nedostupni u većini zemalja. Međutim, mi pokazujemo da se ovi lekovi zapravo mogu proizvoditi i prodavati profitabilno po niskim cenama. Treba usvojiti pristup javnog zdravlja koji daje prioritet poboljšanju pristupa lekovima, umesto da se kompanijama omogući da maksimiziraju profita“, rekao je Jacob Levi, Intenzivna medicina, Kraljevska besplatna bolnica NHS Trust, London, Ujedinjeno Kraljevstvo. Levi je odgovarajući autor studije.
Stručnjaci objašnjavaju da je sve veće priznanje da samo ishrana i vežbanje verovatno neće dovesti do trajnog gubitka težine dovelo do ponovnog interesovanja za lekove koji bi dopunili promene u načinu života. Randomizovana kontrolisana ispitivanja su pokazala pozitivne rezultate sa oralnim i injekcijskim lekovima. Međutim, ovi lekovi su i dalje izuzetno skupi u većini zemalja. Tako visoke cene čine izazov za milione ljudi da priušte lekove i dobiju pristup lečenju.
„Bilo bi sjajno kada bi svi imali pristupačan pristup svim lekovima koji bi mogli da poboljšaju njihovo zdravlje. Ipak, to jednostavno nije moguće, niti će ikada biti. Ono što je zaista potrebno je bolji način da se racionišu dolari za zdravstvenu zaštitu koji su trenutno dostupni u naporima da maksimiziramo zdravlje stanovništva. To je izazov koji predstoji ne samo za lekove protiv gojaznosti, već i za sve tretmane“, rekao je Erik A. Finkelštajn, profesor Medicinske škole Duke-NUS u Singapuru, u komentaru studije.
S druge strane, autori su pozvali na pristup upravljanju gojaznošću zasnovan na javnom zdravlju sličan onom koji se koristi kod drugih bolesti. Andrev Hill, Odeljenje za farmakologiju i terapiju Univerziteta u Liverpulu, Ujedinjeno Kraljevstvo, autor studije, prokomentarisao je: „Širom sveta više ljudi umire od dijabetesa i kliničke gojaznosti nego od HIV-a, tuberkuloze i malarije zajedno sada. Milioni života su sada spasio lečenjem zaraznih bolesti po niskoj ceni u siromašnim zemljama“.
„Sada moramo da ponovimo ovu medicinsku priču o uspehu, sa masovnim lečenjem dijabetesa i kliničke gojaznosti po niskim cenama. Farmaceutske kompanije imaju etičku odgovornost da svoje nove tretmane za dijabetes i gojaznost učine dostupnim svima kojima je potrebna, u bilo kojoj zemlji.“
Autori studije su pretražili nacionalne baze podataka o cenama lekova i prikupili informacije o šest lekova: orlistat, naltrekson/bupropion, topiramat/fentermin, liraglutid, semaglutid i tirzepatid u nizu od 16 zemalja sa niskim, srednjim i visokim prihodima. U svakoj zemlji, istraživači su procenili više onlajn nacionalnih baza podataka o cenama i izabrali najnižu dostupnu cenu iz svakog od izvora. Izabrani lekovi su izabrani zato što su dokazano efikasni i zato što ilustruju niz različitih monoterapija, kombinovanih tableta i injekcionih tretmana.
Procenjene minimalne cene (EMP) za lekove protiv gojaznosti izračunate su primenom utvrđene metodologije korišćenjem aktivnih farmaceutskih sastojaka iz baze podataka Panjiva. EMP su izračunati za 30-dnevni kurs i uključuju troškove aktivnih farmaceutskih sastojaka, ekscipijenata, formulacije, oporezivanja i 10% profitne marže.
Rezultati su otkrili da su nacionalne cene oralnih i injekcionih lekova protiv gojaznosti bile značajno veće od izračunatih EMP.
Autori studije primećuju da su EMP zamišljeni kao realne mete za konkurentnu generičku proizvodnju, a ne kao patentirane verzije.
