Postoje li neke napredne vanzemaljske civilizacije negde drugde u našoj galaksiji? Ne znamo. Sve što znamo je da postoji bar jedan. Da li treba da budemo optimisti ili pesimisti u pronalaženju drugih?
Novi rad, koji se pojavljuje na serveru za preprint arXiv, tvrdi da je malo verovatno da ćemo otkriti druge tehnološke civilizacije osim ako odnos stope rađanja i smrti u drugim svetovima, oblikovan njegovim kapacitetom nosivosti, ne padne u relativno uzak okvir. Autori ovo nazivaju „problemom finog podešavanja“ – odnos mora biti tačan da bi se otkrile druge napredne civilizacije. Ali a priori nemamo pojma kakav je to odnos.
„Populacija naprednih civilizacija tamo je ravnoteža u odnosu na brzinu kojom se pojavljuju i umiru“, rekao je David Kipping, astrofizičar sa Univerziteta Kolumbija. „Ovaj odnos je sve što je zaista važno, ali mi u suštini nemamo ograničenja u pogledu ovih uslova. Stopa nataliteta može biti jedno pojavljivanje po svetu u milenijumima ili jedno na trilion svetova na trilion godina“, i slično za stopu smrtnosti.
Zajedno sa Geraintom Levisom sa Univerziteta u Sidneju u Australiji, Kipping je posmatrao odnos nataliteta i stope smrtnosti. Ovaj odnos može da obuhvata redove veličine, ispod ili iznad jedan. Kada je odnos jedan, populacija vrste — bilo da se radi o ljudima, vanzemaljcima ili mikrobima — dostigla je stabilno stanje i njena populacija ostaje konstantna.
Na Zemlji, ovaj odnos skoro nikada nije bio blizu jedan. Planeta je stara 4,6 milijardi godina i njena jedina tehnološki napredna vrsta postoji tek oko 100 godina.
Trenutno je odnos ljudi između rođenja i smrti nešto veći od jedan, ali demografi veruju da će težiti jednom do kraja ovog veka. Ali taj odnos je uvek podložan drastičnom smanjenju, od katastrofa kao što su klimatske promene, nuklearni rat, ozbiljna pandemija ili sudar asteroida. Dakle, na Zemlji, interval kada je odnos blizu jedan je veoma ograničen iz galaktičke perspektive (galaksija Mlečni put je stara oko 10 milijardi godina).
Da li je istorija tog odnosa ista za druge napredne tehnološke civilizacije? Pošto nismo pronašli druge, ne znamo, ali na osnovu istorije Zemlje, autori smatraju da je odnos jedan veoma malo verovatan.
U njihovom radu, njihova analiza rezultira „jednačinom stabilnog stanja Drejkova“ koja uključuje odnos rođenja i smrti; oni zatim zaključuju da dok SETI (Traganje za vanzemaljskom inteligencijom) pretrage istražuje samo oko hiljadu do 10.000 zvezdanih sistema, a da još uvek ne pronalaze ETI, odnos rođenja i smrti mora biti mnogo veći od recipročne vrednosti ovog broja, 0,001 do 0,0001 .
To ostavlja uzak prozor za uspešnu pretragu SETI-a, sa odnosom otprilike 0,01 prema 0,1, gde postoje ETI koje sada možemo da otkrijemo. Autori kažu da se tom malom opsegu odnosa, ili „dolini“, moraju nadati optimisti SETI-ja, što nazivaju „problemom finog podešavanja“.
„Mi tvrdimo da neko ko se nada uspehu ima donekle problem finog podešavanja“, rekao je Kipping, „nadajući se da odnos rađanja i smrtnosti nije prenizak, i priznajući da ne može biti previsok, ali se nalazi tačno u ovoj čudesnoj dolini mogućnosti“.
Istraživanje više svetova povećava šanse za uspeh, ali čak i povećanje ankete na celu galaksiju, oko 100 milijardi zvezdanih sistema, povećava relativnu verovatnoću uspeha za faktor od 10 miliona, ali njihov proračun otkriva da je apsolutna verovatnoća uspeha i dalje „minuscula“—samo jednom u 10 miliona triliona. Na kraju krajeva, to je zato što bi odnos rođenja i smrti mogao biti mnogo manji od jedan, a u stvari nema a priori donju granicu.
Jedini način da se prevaziđu ovi izgledi, pišu oni, je ako je njihova Drejkova jednačina u stabilnom stanju prekršena ili odnos rođenja i smrti nije blizu jedinstva. Kao demonstraciju posledica, oni navode da je verovatnoća spontanog formiranja proteina iz aminokiselina na Zemlji procenjena od strane Daglasa D. Aka na 10-77 , što je beskonačno mali broj. A to je samo neophodan prvi korak za proizvodnju živih bića, a kamoli stvorenja sa tehnološkim razvojem.
„Zahtev za takvo fino podešavanje čini osnovu naše brige“, pišu autori u svom radu. Ne možemo čak ni da ograničimo odnos tvrdeći da postoji bar jedna tehnološki napredna civilizacija u vidljivom univerzumu, pošto se čini da je naš univerzum samo podskup mnogo većeg univerzuma izvan našeg vidljivog dela, tzv. „Hubble zapremine“, prema merenjima Plankove misije.
Ipak, list tvrdi da su SETI pretrage i dalje važne i vitalne, jer iako su šanse za uspeh male, jedno uspešno otkriće bi bilo najveće otkriće u istoriji sveta. I primećuju da postoje rešenja za njihovo otkriće koja bi mogla drastično da povećaju šanse, kao što je hipoteza o „Zgrabi vanzemaljcima“ ili da se Zemlja slučajno nalazi u relativno mirnom džepu galaksije. „Postoji nekoliko načina da se spase nada u našem formalizmu“, zaključuju oni.
Rad je dostavljen Međunarodnom časopisu za astrobiologiju.
