Konzumacija kanabisa (marihuane) ili derivata tokom trudnoće može da izazove respiratorne probleme kod bebe, kao što je smanjena kontrola disanja i smanjena osetljivost na ugljen-dioksid, a oba favorizuju sindrom iznenadne smrti odojčadi. Ovo su glavni nalazi studije sprovedene u Brazilu i objavljene u članku objavljenom u British Journal of Pharmacology.
Autori su istraživači sa Državnog univerziteta Sao Paulo (UNESP) i Univerziteta Sao Paulo (USP). Dali su trudnim pacovima sintetičko jedinjenje (VIN 55) koje deluje na mozak na sličan način kao prirodni kanabinoidi. Štetni efekti su se javljali uglavnom kod muških štenaca.
„Kanabis i derivati su legalizovani ili dekriminalizovani u nekoliko zemalja, a njihova potrošnja je povećana. Sve veći broj žena koristi jedinjenja koja se nalaze u biljkama Cannabis sativa kao lekove za borbu protiv mučnine, pa čak i rekreativno. Međutim, posledice izloženosti fetusa kanabinoidima još uvek nisu u potpunosti shvaćeni“, rekao je Luis Gustavo Patrone, prvi autor članka.
Smrtnost je bila 29% veća za fetuse izložene ovoj supstanci nego za kontrolnu grupu. Novorođena muška štenad više su patila od apstinencijalnog tremora u prvih nekoliko dana nakon rođenja, kao i od smanjene fleksibilnosti pluća (kapaciteta ekspanzije) i promena u bazalnom disanju i ventilacionim odgovorima na kiseonik i ugljen-dioksid.
Istraživači su takođe primetili smanjenu efikasnost mitohondrijalnog disanja u mozgu i promene u količinama kanabinoidnih receptora (CB1) i kateholaminergičkih neurona u regionima mozga koji kontrolišu disanje.
Kod žena su primetili više spontanih apneičnih događaja (pauze u disanju) i smanjenje serotoninergičkih neurona moždanog stabla.
Sve u svemu, studija je pokazala da je prenatalna izloženost kanabinoidima rezultirala značajnim promenama u senzornoj i motoričkoj kontroli disanja, i da je ovaj rezultat bio izraženiji kod muškaraca.
„Poznato je da različita jedinjenja dobijena iz biljke kanabisa prolaze kroz placentnu barijeru i mogu ometati cerebralne endokanabinoidne signalne puteve, sa ozbiljnim efektima na neuralne i fiziološke funkcije fetusa, uključujući kardiorespiratorne procese. Uticaj na postnatalni život može biti trajan“, rekao je Luciane Gargaglioni, profesor na FCAV-UNESP i poslednji autor članka.
Istraživači su primetili da konzumacija kanabinoida tokom trudnoće može biti povezana sa pojavom sindroma iznenadne smrti novorođenčeta (SIDS), koji može biti posledica nemogućnosti buđenja iz sna. Poteškoće sa disanjem i nakupljanje ugljen-dioksida u krvi takođe mogu biti odgovorni. Spontane epizode apneje kod žena koje su bile izložene supstanci tokom studije smatrane su dokazom poremećene kontrole disanja.
„Ako jastuk padne na bebino lice i ometa njihovo disanje dok spava, na primer, neće detektovati promene u nivou gasova u krvi ako ima sindrom. Novorođenče sa normalnom kontrolom disanja bi se probudilo i zaplakalo. Beba sa SIDS-om može da se uguši jer nije uspela da otkrije čak ni oštar nedostatak kiseonika i povećan ugljen-dioksid“, objasnio je Patrone.
Istraživači su takođe testirali povećanu osetljivost na ugljen-dioksid, jer brže disanje zbog pada nivoa ugljen-dioksida u krvi može izazvati napade panike. Mužjaci pacova različite starosti su ispoljili pojačan respiratorni odgovor na ugljen-dioksid. U slučaju ženki, ovo je primećeno samo kod maloletnika. „Izloženost fetusa kanabinoidima može povećati osetljivost na ugljen-dioksid i ranjivost na panični poremećaj“, rekao je Gargaglioni.
Studija nije otkrila značajne promene u kontroli kardiovaskularne i telesne temperature u kratkom i srednjem roku. Eksperimenti su završeni kada su životinje navršile 28 dana.
„Iako je studija uključivala pacove, ove važne promene u respiratornoj fiziologiji zbog izlaganja kanabinoidima u materici trebalo bi da služe kao upozorenje protiv terapijske ili rekreativne upotrebe kanabinoida od strane trudnica“, rekao je Patrone.
