Odraslima je posebno lako da se pripreme za budućnost kada zamisle kako će se osećati. Istraživači sa Univerziteta Ruhr u Bohumu, Nemačka, istražili su da li je to slučaj i sa predškolcima.
Istraživači su sproveli studiju kao deo istraživačke grupe za obuku (DFG-Graduiertenkolleg) „Situirana kognicija“ na preseku filozofije i psihologije. Svoje nalaze su opisali u časopisu Emocija.
Vežbanje za školsku predstavu, dobijanje poklona za rođendan prijatelja i pakovanje knjige za dugo putovanje automobilom: Njihov svakodnevni život je pun događaja za koje deca treba da se pripreme.
„Međutim, deca predškolskog uzrasta retko uspevaju da to urade bez podrške odraslih“, kaže dr Babet Voigt, koji je vodio studiju zajedno sa Feliksom Šrajberom. „Čak i kada se od predškolske dece traži da zamisle predstojeći događaj, njihov odgovor će često biti vođen trenutnim raspoloženjem. Iznenađujuće, još uvek se nije znalo zašto je to tako.“
U onlajn studiji deca su posetila dve virtuelne sobe. U prvoj prostoriji su im predstavljene tri utakmice. Saznali su i da će se kasnije vratiti u ovu prostoriju, da će biti test u nekoj od igara i da mogu da osvoje nalepnice.
U drugoj prostoriji, neka deca su zamoljena da zamisle kako bi bilo dobro osvojiti mnogo nalepnica, dok je druga zamoljena da zamisle kako bi bio loš osećaj osvojiti samo nekoliko nalepnica. Treća grupa je podsetila samo na činjenicu da će se test održati.
Istraživači su potom deci predstavili iste tri igre kao u prvoj sobi. Deca su mogla da odluče koju od igara žele da igraju pre nego što se vrate u prvu sobu. Za istraživače je odlučujući faktor bio da li su deca izabrala igru koja je najavljena za kasnije da bi dobila nalepnice.
Samo deca koja su zamišljala kako bi bilo loše da dobiju samo mali broj nalepnica bila su veća verovatnoća da izaberu igru na kojoj će se kasnije testirati. Ovo ukazuje da očekivanja o budućim događajima i osećanjima utiču na to kako se deca ponašaju ovde i sada.
„Čini se da pesimistična perspektiva motiviše decu da se pripreme za događaje“, kaže Voigt. „Sumnjamo da deca predškolskog uzrasta retko spontano razmišljaju o tome koliko će se nešto osećati neprijatno. Ovu hipotezu sada treba testirati u budućim studijama.“
