Serija od tri studije koje je vodio prof. Ofer Bergman sa Univerziteta Bar-Ilan u Izraelu otkrila je fascinantan odnos između muzičke kolekcije i uživanja u slušanju u eri striming muzike. Studije bacaju svetlo na uticaj aplikacija za striming na subjektivnu procenu muzike i sugerišu da ponovno otkrivanje čina prikupljanja muzike može značajno poboljšati celokupno iskustvo slušanja.
Od kada je Tomas Edison izumeo gramofon pre više od jednog veka, ljudi su morali da sakupe svoju omiljenu muziku da bi je slušali. Aplikacije za strimovanje muzike omogućavaju korisnicima da prikupe bilo koju količinu muzike bez dodatnih troškova (npr. „lajkovanjem“ pesama i njihovim dodavanjem na liste pesama). S druge strane, aplikacije za striming takođe omogućavaju korisnicima da slušaju muziku koju vole, a da je prethodno ne prikupe – tražeći je ili koristeći algoritam za preporuke aplikacije – čineći prikupljanje muzike opcionim po prvi put u istoriji potrošnje muzike.
U prvom radu serije, istraživači Bar-Ilana sproveli su kvalitativnu studiju koja je otkrila da su ispitanici izrazili osećaj smanjenog uzbuđenja prema muzici u trenutnom pejzažu. Obilje pesama koje su bile dostupne po malo ili besplatno smatralo se da je „pojeftinilo“ njihovu subjektivnu procenu muzike.
Rezultati naknadne studije upitnika pokazali su drastično smanjenje veličine kolekcije kako su pojedinci prešli na aplikacije za striming. Međutim, studija je takođe otkrila ubedljive dokaze koji ističu prednosti striming kolekcija. Primetno je da je identifikovana pozitivna korelacija između veličine kolekcije i uživanja u slušanju. Ovo je dovelo do rasprave o psihološkim teorijama koje mogu objasniti ovu intrigantnu kontradikciju.
Da bi dublje proniknuli u vezu između muzičke kolekcije i uživanja u slušanju, istraživači su sproveli kontrolisan eksperiment. Učesnici su zamoljeni da ocene svoje uživanje u slušanju u realnom vremenu koristeći interfejs za ćaskanje, i pre i posle prikupljanja muzike.
Rezultati, nedavno objavljeni u časopisu Personal and Ubikuitous Computing, pokazali su da je trenutni nivo uživanja u slušanju bio relativno nizak. Pored toga, učesnici su izjavili da je čin prikupljanja muzike bio prijatan, a ne opterećujući. Što je najvažnije, rezultati su pokazali da je slušanje prikupljene muzike značajno povećalo uživanje učesnika u slušanju.
Više od jednog veka ljudi su entuzijastično sakupljali muziku. Međutim, sa porastom aplikacija za striming, korisnici su se sve više oslanjali na algoritme da biraju pesme za njih, često zanemarujući opciju za pravljenje ličnih kolekcija. Kulminacija ove tri studije snažno sugeriše da je potrebna ponovna evaluacija. Podstičući korisnike da prihvate muzičku kolekciju u okviru aplikacija za striming, njihovo uživanje u slušanju može se značajno poboljšati.
Prof. Ofer Bergman, sa Odseka za informacione nauke Univerziteta Bar-Ilan, izrazio je optimizam u vezi sa implikacijama ovih nalaza. „Naše studije naglašavaju vitalnu ulogu muzičke kolekcije u oblikovanju subjektivnog doživljaja konzumacije muzike. Aktivnim angažovanjem u činu prikupljanja u okviru platformi za striming, korisnici mogu da podignu nivo svog uživanja i možda ponovo zapale svoju strast za muzikom.“
Ovo istraživanje otvara uzbudljive nove puteve za programere aplikacija za striming i slušaoce muzike. Prepoznajući značaj muzičke kolekcije u eri striminga, može se postići harmonična ravnoteža između algoritamskih preporuka i ličnog kuriranja, što vodi do osnaženog i obogaćenog muzičkog putovanja.