Za osobe sa relapsno-remitentnom multiplom sklerozom (MS), nova studija je otkrila da je lek ofatumumab efikasniji od teriflunomida u pomaganju ljudima iz različitih rasnih i etničkih grupa da dođu do perioda bez aktivnosti bolesti. Studija je objavljena u onlajn izdanju časopisa Neurologija od 17. jula 2024. Ofatumumab, monoklonsko antitelo, je noviji lek za lečenje MS. Teriflunomid, imunomodulatorno sredstvo, dostupan je više od jedne decenije.
MS je bolest u kojoj imuni sistem tela napada mijelin, masnu belu supstancu koja izoluje i štiti nerve. Simptomi mogu uključivati umor, utrnulost, peckanje ili otežano hodanje. Relapsno-remitentna MS je najčešći stadijum bolesti, obeležen izbijanjem simptoma praćenim periodima remisije.
„Etnički različite grupe, uključujući Crnce i Afroamerikance, Hispanoamerikance i Latinoamerikance, i azijske pojedince, stalno su nedovoljno zastupljene u kliničkim ispitivanjima, ograničavajući dostupne podatke kako bi pomogli u donošenju najboljih odluka o lečenju za ljude u ovim grupama“, rekao je autor studije Mici Joi Villiams. , MD, Joi Life Vellness MS centra u Atlanti i član Američke akademije za neurologiju. „Naša studija je ispitala efikasnost i bezbednost ofatumumaba u različitim populacijama. Uopšteno smo otkrili da je lek efikasan i bezbedan za sve rasne i etničke grupe.“
Studija je bila post hoc analiza dve prethodne studije, što znači da su se istraživači osvrnuli na već prikupljene podatke kako bi bliže ispitali rasne i etničke razlike.
U studiji je učestvovalo 1.882 učesnika, od kojih se 3% samoidentifikovano kao ne-Hispanski crnci, 4% kao ne-Hispanolci Azijci, 8% kao Hispano/Latino i 82% kao ne-Hispanolci belci. Preostali učesnici su klasifikovani kao „drugi/nepoznati“.
Polovina učesnika dobijala je 20 miligrama (mg) ofatumumaba svake četiri nedelje. Druga polovina je primala 14 mg teriflunomida jednom dnevno. Učesnici su praćeni dve godine.
Istraživači su ispitivali aktivnost bolesti. Nikakva aktivnost bolesti značila je da učesnici nisu imali nove recidive sa izbijanjem simptoma, bez promena u invalidnosti i bez novih lezija u mozgu ili kičmi otkrivenih MR skeniranjem.
Tokom studije, 33% crnih učesnika koji nisu latinoamerikanci koji su uzimali ofatumumab nisu imali nikakvu aktivnost bolesti u poređenju sa 3% koji su uzimali teriflunomid. Među azijskim učesnicima koji nisu iz Španije, procenti su bili 43% i 22% respektivno. Za učesnike Hispano/Latino, 37% i 19%, a za bele učesnike koji nisu latino, 37% i 17%. Procenat ljudi lečenih ofatumumabom koji nisu imali aktivnost bolesti bio je konzistentan među svim rasnim i etničkim grupama.
Stope neželjenih efekata bile su slične za sve grupe.
„Utvrđivanje da li postoje razlike u tome kako ljudi reaguju na terapije MS-a je od velike važnosti, tako da na kraju svakoj osobi bude dat najefikasniji tretman za njih“, rekao je Vilijams. „Nedovoljna zastupljenost različitih populacija i dalje predstavlja problem u istraživanjima. Buduće studije bi trebalo da teže upisu rasno i etnički raznolikih grupa kako bi se bolje informisale o odlukama o lečenju.“
Ograničenje je bilo to što originalne studije ispitane u ovoj analizi nisu bile dizajnirane da ispitaju efikasnost i bezbednost lekova na osnovu rase i etničke pripadnosti.
