Studija objavljena u Oecologia od istraživača sa Univerziteta Teksas u Arlingtonu; Univerzitet Nevade, Reno; i Virginia Tech pokazuju da su klimatske promene dovele do smanjene proizvodnje polena iz biljaka i manje polena, veće raznolikosti nego što se ranije mislilo, što bi moglo imati značajan uticaj na proizvodnju hrane.
„Ovo istraživanje je ključno jer ispituje dugoročne uticaje klimatskih promena na interakcije biljaka i oprašivača“, rekao je Behnaz Balmaki, vodeći autor studije i docent za istraživanje biologije na UTA. „Ova studija istražuje kako promene vremena cvetanja i ekstremni vremenski događaji utiču na dostupnost kritičnih izvora hrane za oprašivače insekata.“
Istraživački tim, koji je uključivao Masuda A. Rostamija iz UTA-e, fokusirao je svoje istraživanje na Veliki basen i planine Sijera Nevade. Veliki basen, koji obuhvata oko 95% Nevade, kao i delove Kalifornije, Oregona, Ajdaha i Vajominga, idealno je mesto za ovu vrstu istraživanja jer planine štite region od pacifičkih oluja, kiše i snega.
Region Velikog basena je dom za više od 200 vrsta leptira, od kojih mnoge deluju kao oprašivači. Oprašivači su važni u poljoprivredi jer prenose polen sa muških na ženske delove cveća kako bi mogli da se oplode i daju plodove.
Istraživački tim je napravio 19 lokacija za uzorkovanje širom regiona, prikupljajući širok uzorak leptira da bi proučio kako distribuiraju polen biljkama. Pored novosakupljenih uzoraka, tim je pregledao i ranije uhvaćene uzorke leptira dobijene između 2000. i 2021. koji se čuvaju na Univerzitetu Nevada, Prirodnjački muzej Reno.
„Analizom istorijskih podataka od 21 godine, veoma dugog perioda koji pruža jasne poglede, istraživanje nudi detaljne perspektive o posledicama gubitka staništa, fragmentiranih pejzaža i promena u biljnim sklopovima na usluge oprašivanja“, rekao je Balmaki.
„Naša inovativna upotreba muzejskih primeraka za praćenje promena u polenu dodaje novu dimenziju razumevanju ove dinamike. Ovi nalazi su od vitalnog značaja za informisanje o naporima za očuvanje koji imaju za cilj smanjenje gubitka biodiverziteta i očuvanje ekološke ravnoteže, koji su neophodni za održavanje prirodnih ekosistema i ljudske poljoprivrede.“
Drugi važan aspekt ove studije je da naglašava duboku važnost oprašivača u održavanju proizvodnje hrane vitalne za ljudsku ishranu i opstanak.
„Bez efikasnog oprašivanja, mnogi usevi vitalni za globalno snabdevanje hranom mogli bi da propadnu“, rekao je Balmaki. „Naše istraživanje naglašava neophodnost razvoja ciljanih politika očuvanja kako bi se zaštitili oprašivači i održale suštinske usluge oprašivanja tokom globalnog zagrevanja, čime se rešavaju neki od najznačajnijih ekoloških izazova našeg vremena.“
