Ključna karakteristika teške alergijske reakcije poznate kao anafilaksa je nagli pad krvnog pritiska i telesne temperature, što dovodi do pada u nesvest, ako se ne leči, dolazi do smrtnog ishoda.
Taj odgovor se dugo pripisuje iznenadnom širenju i curenju krvnih sudova. Ali u studiji na miševima, istraživači Duke Health-a su otkrili da ovaj odgovor, posebno pad telesne temperature, zahteva dodatni mehanizam – nervni sistem.
Pojavljujući se na mreži 17. marta u časopisu Science Immunologi, studija bi mogla da ukaže na nove ciljeve za terapije za sprečavanje ili lečenje anafilaktičkog šoka, koji se javlja kod do 5% ljudi u SAD godišnje kao odgovor na alergije na hranu ili ugrize insekata ili otrovnih životinja.
„Ovo otkriće po prvi put identifikuje nervni sistem kao ključnog igrača u anafilaktičkom odgovoru“, rekao je stariji autor dr Soman Abraham, profesor na odeljenjima za patologiju, imunologiju i molekularnu genetiku i mikrobiologiju na Univerzitetu Duke.
„Čulni nervi uključeni u termičku regulaciju – posebno nervi koji osećaju visoke temperature okoline – šalju mozgu lažni signal tokom anafilakse da je telo izloženo visokim temperaturama iako to nije slučaj“, rekao je Abraham. „Ovo izaziva brz pad telesne temperature, kao i krvnog pritiska.“
Abraham i njegove kolege, uključujući prvog autora Chunjinga „Evangeline“ Baoa, doktora nauka. kandidat u Abrahamovoj laboratoriji u Dukeu, pratio je redosled događaja kada alergeni aktiviraju mastocite — imune ćelije koje pokreću hemijske reakcije koje dovode do otoka, otežanog disanja, svraba, niskog krvnog pritiska i hipotermije.
Istraživači su otkrili da je jedna od hemikalija koje mastociti oslobađaju kada se aktiviraju enzim koji stupa u interakciju sa senzornim neuronima, posebno onima koji su uključeni u telesnu termoregulatornu neuronsku mrežu.
Kada je stimulisana kao deo alergijske reakcije, ova neuronska mreža dobija signal da odmah isključi telesne generatore toplote u smeđom masnom tkivu, izazivajući hipotermiju. Aktivacija ove mreže izaziva i nagli pad krvnog pritiska.
Istraživači su potvrdili svoje nalaze tako što su pokazali da lišavanje miševa specifičnog enzima mastocita štiti ih od hipotermije, dok direktno aktiviranje neurona koji osećaju toplotu kod miševa izaziva anafilaktičke reakcije kao što su hipotermija i hipotenzija.
„Pokazujući da je nervni sistem ključni igrač – ne samo imune ćelije – sada imamo potencijalne mete za prevenciju ili terapiju“, rekao je Bao. „Ovaj nalaz bi takođe mogao biti važan za druga stanja, uključujući septički šok, i mi preduzimamo te studije.“
