Kako ljudi stare, DNK u njihovim ćelijama počinje da akumulira genetske mutacije. Mozaične hromozomske promene (mCA), kategorija mutacija stečenih u krvnim ćelijama, povezane su sa 10 puta povećanim rizikom od razvoja raka krvi.
mCA obećavaju kao alat za identifikaciju ljudi sa visokim rizikom od razvoja određenih karcinoma i bolesti, ali još uvek nisu proučavani među velikom, raznolikom kohortom ljudi – kritičan korak potreban pre nego što se takvo testiranje može razviti.
dr Iasminka A. Jakubek, istraživač Centra za rak Marki Univerziteta u Kentakiju, predvodila je prvi veliki napor da se razume ko-pojava mCA među pojedincima različitog porekla. Studija je objavljena u časopisu Nature Genetics.
Istraživački tim – koji se sastoji od više od 50 naučnika koji predstavljaju institucije širom SAD – otkrio je mCA koristeći postojeće podatke sekvenciranja DNK iz programa Trans Omics za preciznu medicinu Nacionalnog instituta za srce, pluća i krv. Raznovrsna kohorta od više od 67.000 uključivala je pojedince u SAD afričkog, istočnoazijskog, evropskog i latinoameričkog porekla. Prethodne studije su se uglavnom fokusirale na pojedince evropskog i japanskog porekla.
„mCA su obećavajući biomarkeri za procenu rizika od raka i rano otkrivanje“, rekao je Jakubek, docent na Odeljenju za internu medicinu UK College of Medicine. „Studije koje su inkluzivne su važne kako bi se osiguralo da modeli rizika od bolesti zasnovani na mozaičnim mutacijama i kliničke studije biomarkera rade podjednako dobro bez obzira na genetsko poreklo osobe.“
Dok mCA mogu nastati kroz nepovezane molekularne mehanizme, genetsko poreklo osobe može doprineti riziku od razvoja određenih mCA. Ljudi imaju 22 para autozomnih hromozoma i jedan par polnih hromozoma (XX ili XY). Studija je otkrila da su mCAs koji utiču na autozomne hromozome češći kod ljudi evropskog porekla.
Istraživački tim je takođe posmatrao promene mozaika na specifičnim hromozomima i otkrio razlike u stopi mutacija među pojedincima različitih predaka. Najznačajniji nalaz bio je povećana stopa mCAs na hromozomu X među ljudima afričkog i latinoameričkog porekla koji su rođeni sa XX polnim hromozomima.
Tim je takođe identifikovao nove nasledne genetske varijante koje su povezane sa povećanim rizikom za mCAs i gubitkom X.
Pored otvaranja puta za test krvi koji bi mogao da identifikuje ljude u riziku od razvoja određenih karcinoma, istraživanje daje naučnicima vredan uvid u pokretače genomske nestabilnosti, ključnu karakteristiku ćelija raka.
„Dugoročni cilj naše studije je da postavimo osnovu za napredak u preciznoj medicini proučavanjem mutacija koje akumuliramo kako starimo“, rekao je Jakubek. „Ključno je da ljudi različitog porekla budu uključeni i učestvuju u studijama kao što je ova kako bi se izbegla nejednakost u budućem medicinskom napretku.“
