Otprilike jedan od šest parova koji pokušavaju da imaju dete doživljava neplodnost. Svake godine se preko pet odsto dece u Finskoj rodi uz pomoć tehnologije potpomognute reproduktivne tehnologije (ART), a do danas je preko deset miliona dece širom sveta začeto korišćenjem ovih tehnika.
Iako su deca začeta ART-om generalno zdrava, primećen je neznatno povećan rizik od poremećaja rasta, kao i kardiovaskularnih, metaboličkih i neurorazvojnih poremećaja. Osnovni uzroci rizika, kao i da li su rezultat ART procedura ili neplodnosti roditelja, nisu poznati.
Da bi razumeli molekularne mehanizme koji stoje iza rizika povezanih sa ART-om, istraživači sa Univerziteta u Helsinkiju i Univerzitetske bolnice u Helsinkiju pregledali su novorođenčad i placente iz 80 ART-a i 77 spontanih trudnoća. Kada su placente upoređene, po prvi put su razmatrane različite ART metode kao i pol dece.
Placenta se pokazala kao izuzetno fascinantan organ koji povezuje majku i fetus, posreduje u uticaju životne sredine na fetus i utiče na razvoj fetusa.
„Placenta nudi jedinstven prozor u vrlo rane razvojne faze, koje je inače teško proučavati kod ljudi“, kaže vanredni profesor Nina Kaminen-Ahola, vođa studije na Univerzitetu u Helsinkiju.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Communications Medicine.
Ispitana je funkcija placentnog gena u celom genomu i metilacija DNK, najpoznatija epigenetska oznaka uključena u regulaciju gena. Takođe, proučavane su potencijalne veze između uočenih promena i težine placente, kao i težine i visine novorođenčadi.
Jedan od najzanimljivijih nalaza odnosio se na dve najčešće korišćene ART metode, prenos svežeg i zamrznutog embriona. U transferu svežeg embriona, embrion oplođen IVF-om se prenosi direktno iz posude za kulturu u matericu, dok se u prenosu zamrznutog embriona embrion zamrzava u različitom periodu pre transfera.
Nekoliko studija je otkrilo da su placente i deca od transfera svežeg embriona u proseku manji u poređenju sa onima iz transfera zamrznutih embriona. To je bio slučaj iu trenutnoj studiji. Konkretno, uočeno je da su uočene promene vezane za metabolizam i rast bile specifične samo za placente iz transfera svežih embriona.
„Skoro sve placente iz zamrznutih transfera embriona prebačene su u matericu tokom prirodnog ciklusa majke, a ne tokom veštačkog porasta hormona kao u slučaju sa svežim embrion transferima. Shodno tome, početak trudnoće u ovim slučajevima više liči na spontane trudnoće, “ objašnjava Pauliina Auvinen, doktorski istraživač na projektu.
Pored toga, istraživači su identifikovali izmenjenu funkciju gena zvanog DLK1. Ekspresija ovog gena je smanjena i u ART placentama i u placentama iz trudnoća subfertilnih parova koji su se prijavili za tretman oplodnje, ali koji su zatrudneli spontano.
Gen DLK1 reguliše metabolizam i ranije je bio povezan sa gojaznošću i dijabetesom tipa 2. Pored toga, može imati ulogu u fiziološkim adaptacijama majke na trudnoću.
Prema prethodnoj studiji na miševima, Dlk1 je neophodan za pravilan odgovor majke na gladovanje tokom trudnoće, omogućavajući prelazak na korišćenje masti kao energetski resurs i na taj način obezbeđujući rast fetusa. Utišavanje Dlk1 je takođe bilo povezano sa nižom porođajnom težinom potomstva.
Kaminen-Ahola kaže da je utišavanje DLK1 gena takođe povezano sa malom porođajnom težinom kod ljudi.
„Uloga ovog gena u neplodnosti i rastućim metaboličkim poremećajima kao što su gojaznost i dijabetes tipa 2“, treba dalje da se razjasni.
Uprkos značajnim novim rezultatima, potrebno je prikupiti više uzoraka da bi se bolje razumeli efekti različitih metoda lečenja plodnosti, neplodnosti i pola na razvoj i zdravlje dece. Pored toga, razumevanje dugoročnog uticaja ART-a zahteva dugotrajno praćenje dece.
„Na osnovu rezultata biće moguće poboljšati ART tretmane i razumeti uzroke sub- i neplodnosti. Kontinuirano prikupljamo sve više uzoraka i toplo se zahvaljujemo svim porodicama na učešću u studiji epiART“, kaže Kaminen-Ahola.
