Istraživači sa Instituta Maks Plank za empirijsku estetiku (MPIEA) u Frankfurtu na Majni, Nemačka, istraživali su kako kombinacija muzike i slika utiče na estetsku percepciju umetnosti i kakvu ulogu u tome ima namerna korespondencija između slušnih i vizuelnih elemenata. Rezultati studije su nedavno objavljeni u časopisu Naučni izveštaji kao deo zbirke radova o neuroestetici koju je sastavila Emili Cross (ETH Cirih).
Istraživački tim je sproveo studiju na mreži u saradnji sa Kentler International Draving Space (Bruklin, Njujork, SAD). Polazna tačka bila je izložba „Muzika kao slika i metafora“. Sadrži 41 crtež iz kolekcije Kentler, uz pratnju muzičkih dela posebno komponovanih u odnosu na slike.
Jedan od kustosa je primetio da posetioci provode više vremena na izložbi nego inače. Pitao se da li bi muzička pratnja mogla biti razlog i obratio se bivšoj istraživačici MPIEA-e Loren Fink sa sugestijama za naučnu studiju koja bi dalje istražila ovo zapažanje.
Istraživači su proširili pristup kako bi uključili pitanje da li namerna kombinacija muzike i vizuelnih slika posebno utiče na estetski doživljaj ili da li nasumično uparivanje može postići slične efekte. Više od 200 učesnika studije predstavljeno je sa 16 radova u različitim modalitetima. To su uključivali samo muzičke komade, slike bez ikakve muzičke pratnje, namerna audiovizuelna uparivanja i nasumična audiovizuelna uparivanja.
Trajanje svakog gledanja korišćeno je kao pokazatelj estetskog interesovanja. Pored toga, nakon svakog dela, od učesnika je zatraženo da izveštavaju o svom subjektivnom iskustvu, kao što je osećaj da su ganuti.
„Otkrili smo da su učesnici proveli najduže vreme sa muzičkim komadima, zatim kombinovanim audio-vizuelnim parovima, i na kraju sa slikama bez muzike. Međutim, oni su prijavili najjači emocionalni efekat iz audiovizuelnih kombinacija“, objašnjava prva autorka Loren Fink. .
„Iznenađujuće, tip kombinacije nije imao uticaja na estetske ocene: bez obzira da li je audiovizuelno uparivanje bilo namerno ili slučajno, učesnici su slično doživljavali radove.
Melani Vald-Furman, direktorka Odeljenja za muziku u MPIEA i viši autor studije, dalje objašnjava: „Takođe je vredno napomenuti da nije bilo direktne korelacije između provedenog vremena i estetskih preferencija – što je pokazatelj da muzika obogaćuje emocionalnu dubinu percepcije umetnosti, ali ne menja nužno njenu estetsku procenu“.
Ovi rezultati pokazuju da ciljano uparivanje muzike i slike svakako može poboljšati percipiranu korespondenciju, ali nema direktan uticaj na estetske preferencije ili na to koliko dugo se neko bavi umetničkim delom. Studija tako otvara novu perspektivu o složenoj ulozi koju muzika i vizuelna umetnost igraju zajedno u estetskom iskustvu.