Međunarodna studija koju je vodio Institut za prirodne resurse i agrobiologiju Sevilje (IRNAS-CSIC), španskog Nacionalnog istraživačkog saveta (CISC), pokazala je da kako se broj faktora globalnih promena povećava, kopneni ekosistemi postaju osetljiviji na uticaje globalnih promena.
Rezultati, objavljeni u časopisu Nature Geoscience, pokazuju da otpor naših ekosistema na globalne promene značajno opada kako se povećava broj ekoloških stresora, posebno kada se ovaj stres održava tokom vremena.
Ovo je zaključak do kojeg je došla Laboratorija za funkcionisanje biodiverziteta i ekosistema (BioFunLab) pri IRNAS-CSIC-u nakon analize 1.023 eksperimenta globalnih promena širom sveta u saradnji sa 10 međunarodnih institucija, uključujući Nemački centar za integrativno istraživanje biodiverziteta (iDiv) Hale-Jena-Lajpcig, Univerzitet u Alikanteu, Univerzitet za šumarstvo Severoistočne Kine, Tehnološki institut Masačusetsa (MIT) u SAD i Univerzitet Novog Južnog Velsa u Australiji.
„Kozemni ekosistemi su podložni bezbrojnim klimatskim promenama i faktorima degradacije životne sredine, uključujući globalno zagrevanje, procese suše, zagađenje atmosfere, požare ili prekomernu ispašu između mnogih drugih. Znamo da ovi faktori globalne promene utiču na sposobnost naših ekosistema da pružaju usluge kao što su kao sekvestracija ugljenika ili plodnost zemljišta koji su ključni u borbi protiv klimatskih promena i u proizvodnji hrane.
„Ono što nismo znali je kako povećanje broja faktora globalnih promena utiče na sposobnost ekosistema da se odupru ovoj globalnoj promeni“, objašnjava Manuel Delgado Bakerizo, lider BioFunLab-a i stariji autor rada.
„Naše istraživanje pokazuje da kako se povećava broj faktora globalnih promena kojima podvrgavamo naše ekosisteme, ovi ekosistemi postaju sve osetljiviji i smanjuju svoj prirodni kapacitet da se odupru uticajima ekoloških perturbacija.
Studija takođe pokazuje da kontinuirani efekti globalnih promena na kopnene ekosisteme doprinose smanjenju prirodnog kapaciteta ekosistema da izdrže povećanje broja globalnih pokretača promena. Do ovog zaključka se došlo analizom 15 godina podataka iz eksperimenta sa sedištem u SAD koji uključuje uticaje više faktora globalnih promena na usluge ekosistema jednako važne kao i primarna proizvodnja.
„Naši rezultati pokazuju da produžena izloženost višestrukim pokretačima globalnih promena, kao što su povećani CO2 i zagrevanje, postepeno smanjuje kapacitet ekosistema da održe osnovne usluge kao što je primarna produktivnost. Ovo je ključno za razumevanje ograničenja sa kojima ćemo se suočiti u vitalnim resursima kao što su voda i azot“, objašnjava Emilio Guirado, koautor rada sa Univerziteta u Alikanteu.
„Naša studija pokazuje da će povećanje globalnih pokretača promena značajno smanjiti otpornost ekosistema na globalne promene. Međutim, ovaj efekat je mnogo izraženiji na sposobnost ekosistema da nam pruže usluge ekosistema nego na biodiverzitet naših ekosistema“, objašnjava Guiiao Zhou, glavni autor rada i član BioFunLab-a.
„Ovi nalazi pokazuju da održivost naših ekosistema zavisi od smanjenja broja globalnih pokretača promena povezanih sa ljudskom aktivnošću“, zaključuje Džou.
